Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сто̑јнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 1029

сто̑јнӣ

стојни

Лема

стојни

Извор

том 5, стр. 1029, редослед 23

  1. 1.а.

    који тврдо, чврсто стоји, непоколебљив.

    — На камену камен стојни. Шен. фиr. Кажу да је и Турчин, кад ухвати стојну вјеру ... десни човјек.
    Буд.
  2. 1.б.

    сталан, постојан.

    — Потврди своју славу бојну, нека ти је војводство стојно.
    Март.
  3. 2.

    стони, престони, главни (о граду).

    — Вино пише три делије у стојноме Цариграду.
    Вук
    Стадох лутати стојним градом.
    Матош
Изворни текст (OCR)
сто̑јнӣ, -а̄, -о̄ 1. а. који тврдо, чврсто стоји, непоколебљив. — На камену камен стојни. Шен. фиr. Кажу да је и Турчин, кад ухвати стојну вјеру ... десни човјек.; Буд. б. сталан, постојан. — Потврди своју славу бојну, нека ти је војводство стојно.; Март. 2. стони, престони, главни (о граду). — Вино пише три делије у стојноме Цариграду. Вук. Стадох лутати стојним градом. Матош.