стра́вити

стравити

Лема

стравити

Извор

том 6, стр. 7, редослед 30

1.
испунити стравом, престрашити, уплашити.
— Што дође амо да ми страви срце!
Марк. Ф.
Не страви ми ... дијете!
— викала је мајка.
Лоп.
2.
затравити, опчинити.
— Којак спомиње ... Миљенка и старца Радота што су их стравиле виле.
Водн.

Пододреднице

~ се

осетити велики страх, уплашити се. — Понајвише сам се стравио зла конака. В 1ss5. Ја се стравих ... вриснуо сам и покушао да побјегнем. Лал. Од страха паде ми симсија, тада сам се ко̑ никад стравио. Ств. 1948

осетити велики страх, уплашити се.

Изворни текст (OCR)

стра́вити, стра̂вӣм сврш. 1. испунити стравом, престрашити, уплашити. — Што дође амо да ми страви срце! Марк. Ф. Не страви ми ... дијете! — викала је мајка. Лоп. 2. затравити, опчинити. — Којак спомиње ... Миљенка и старца Радота што су их стравиле виле. Водн.