стра̏жњӣ
стражњи
Лема
стражњи
Извор
том 6, стр. 10, редослед 16
- 1.
који је острага, позади супр. предњи.
— Јарац ... би се исправио на стражње ноге ... готов да се туца и боксира с ћир-Мошом.
Приземни ходник свршава стубиштем у стражње двориште.
Стражњи редови су их све више потискивали.
- 2.
који је на супротној страни од предњег.
— Стражњом половином шињела заогрнуо је доброга коња.
На вратима собе ... са стражње стране бјеху читљивим словима исписане нарочите ријечи.
- 3.а.
који се догађа на крају живота, пре смрти, последњи.
archaic— Ја ћу се ... завјетовати ... да ћу при стражњем часу оставити у светога Мине у селу ... калеж ... и кадионицу.
- 3.б.
за којим у времену не следи ништа.
— Плачан доказ да не само стражња трубља мртве на суд будит море, кад троструци бичи исто творе.
- 4.
фиг. најгори, најлошији од свих, последњи у неком реду.
— Није ни паор најстражњи човјек на свијету.
Ја најстражњи уз дјевојку, мајко!
Изворни текст (OCR)
стра̏жњӣ, -а̄, -е̄ 1. који је острага, позади; супр. предњи. — Јарац ... би се исправио на стражње ноге ... готов да се туца и боксира с ћир-Мошом. Срем. Приземни ходник свршава стубиштем у стражње двориште. Пав. Стражњи редови су их све више потискивали. Андр. И. 2. који је на супротној страни од предњег. — Стражњом половином шињела заогрнуо је доброга коња. Јакш. Ђ. На вратима собе ... са стражње стране бјеху читљивим словима исписане нарочите ријечи. Креш. 3. заст. а. који се догађа на крају живота, пре смрти, последњи. — Ја ћу се ... завјетовати ... да ћу при стражњем часу оставити у светога Мине у селу ... калеж ... и кадионицу. Љуб. б. за којим у времену не следи ништа. — Плачан доказ да не само стражња трубља мртве на суд будит море, кад троструци бичи исто творе. Маж. И. 4. фиг. најгори, најлошији од свих, последњи у неком реду. — Није ни паор најстражњи човјек на свијету. Берт. Ја најстражњи уз дјевојку, мајко! НП Вук.