стра́нац

странац

Лема

странац

Варијанте

стра̏нац

Извор

том 6, стр. 12, редослед 1

1.
човек који није поданик или грађанин оне земље у којој се налази, туђинац, иностранац.
— Човек мора бити врло пажљив па да вам само на акценту примети да сте странаЦ.
Лаз. Л.
Грађевина на проспектима за промет странаца изгледа као прекрасна дјечја играчка.
Крл.
2.
човек који није овдашњи, који је из другога места, града, туђ по нечему средини у којој се налази, непознат човек; онај који је туђ по духу, по схватању онима међу којима живи.
— Ја пролазим кроз свој завичај као странац.
Уск.
По својим присним осећајима он је био међу нама странац.
Јов. С.
Десетак људи ... саопштило је команданту и комесару да их они више не признају за штаб, да они желе да њихов човјек, а не странац, командује батаљоном.
Чол.

Изворни текст (OCR)

стра́нац и стра̏нац, -нца м 1. човек који није поданик или грађанин оне земље у којој се налази, туђинац, иностранац. — Човек мора бити врло пажљив па да вам само на акценту примети да сте странаЦ. Лаз. Л. Грађевина на проспектима за промет странаца изгледа као прекрасна дјечја играчка. Крл. 2. човек који није овдашњи, који је из другога места, града, туђ по нечему средини у којој се налази, непознат човек; онај који је туђ по духу, по схватању онима међу којима живи. — Ја пролазим кроз свој завичај као странац. Уск. По својим присним осећајима он је био међу нама странац. Јов. С. Десетак људи ... саопштило је  команданту и комесару да их они више не признају за штаб, да они желе да њихов човјек, а не странац, командује батаљоном. Чол.