стра́на
страна
Лема
страна
Извор
том 6, стр. 11, редослед 1
- 1.а.
гранична линија неке површине или гранична површина нечега (рачунајући од средине).
— Поче пуцњава кад смо ми били већ с ону страну воде.
- 1.б.
једна од бочних површина.
— Зајеча хоџа као болесник какав и поче се преврћати са стране на страну.
Ријечно корито састоји се од дна и страна.
Киша бије двор по странама.
- 2.а.
лице неког пљоснатог предмета; наличје таквог предмета.
— Окрене календар с правом страном према зиду.
Сваки рат има две стране ... од те две стране једна увек представља неправду и силу. Ћос.
- 2.б.
Та лијепа колајна има и ружну страну. Матош.
- 2.б.
свака посебна површина листа у књизи.
— У »Горском цару« Станка на пуне четири стране размишља пре но што ће да изда свог љУбазника.
Листала је ... и прелетавала ... оком од стране до стране док није дошла до ... занимљивих мјеста.
- 3.а.
линија која ограничава геометријско тело.
mathematics— Права која спаја две одговарајуће тачке кружних линија горње и доње основе ... зове се страна ваљка. Геом.
- 3.б.
један од два члана једначине.
— Лијева страна реципрочне једнаџбе
- 4.
степена ... може се написати V облику продукта коефицијента. Алг.
- 4.
простор који се простире у неком правцу и сам такав правац.
— хучна река ... света ... кикотала се и разлевала на све стране.
Проматрајући звијезде за ведре ноћи опажа се да свака од њих излази на источној страни хоризонта.
- 5.а.
крај, предео, област, подручје једне земље.
— Грчки сV устаници наумили ... да разоре све стране Цариграда у којима живе Турци.
Са породицом мора да живи у овим брдовитим странама.
- 5.б.
иностранство, туђина.
— Био је међу првим људима ... у тој земљи који су се школовали на страни.
Продаћу све своје ствари па ћемо неко време да проживимо на страни, тамо где ме нитко не позна.
- 6.а.
део од врха до падине брда, стрмина.
— Иде Црногорка на пазаре и носи тешка бремена уз велике стране на леђима.
Пред нама је била страна, стрма готово као зид.
Прене се истом онда кад се кола стадоше спуштати брзо низа страну.
- 6.б.
фиг. стање, ситуација изван главних догађаја и збивања у развитку чега.
— Борба између два свијета ... оставља те по страни и не занима те.
Ранији властодршци ... су учинили све да радни народ остане по страни од тековина културног стваралаштва човечанства. КН 1946.
- 7.а.
фиг. начин гледања, схватања, гледиште, становиште.
— Сатник проматрао је ту власт са дјечје стране.
С те стране царици нема приговора.
- 7.б.
оно што чини карактеристику, битну особеност нечега, особина, својство, каквоћа, квалитет.
— Вијенац је ... верна ... слика ... свих страна стварног живота црногорског народа свога доба.
На свакој страни његова Недићева рада огледа се ... духовна смелост. И у томе је његова главна добра страна.
Свекрва ... кукајући на сав глас, износила је његове пороке и зле стране.
- 8.
подручје, област (људске делатности, науке, струке).
— Искусни му дух зна сваку страну људског дјеловања.
Предмет изучавања посебних наука чине посебне стране, поједине области објективнога света.
- 9.
питање, проблем.
— Јакшић је био можда једини српски писац који је осетио социјалну страну покрета од 1848. год.
Фелдкурат је, међутим, отишао у канцеларију да уреди финанцијску страну последње помасти.
- 10.
појединац или колектив који се бори за нешто (пред судом, у рату, у утакмици).
— После тога саслушани су сведоци обеју страна.
Високе уговорне стране посвадиле су се одмах првога часа.
- 11.
пол, род.
folk— Толико двори Хасан-агу, а не зна шта је мушка страна.
Знате добро да у тој кући у свему ... само женска страна има реч.
- 12.
линија, грана сродства.
— Са мајчине стране сва се обитељ састојала од душевно силно развитих људи.
Почео је да мрзи свога сина. Чинило му се да се овај уметнуо на материну страну.
Фразе
већом страном, с веће стране већим делом, понајвише. — Тело животиња и биља већом страном од воде је створено. М 18б7. Крај је исиријесецан долинама, покривен с веће стране храстовом шумом. Шен.; дебела ~ стражњица. — Да је њему какво шило, па да га прасне у дебелу страну. Киш.; кола су му кренула низа страну почео је пропадати; на другу страну оћренути говор променити тему разговора; на све стране давати (ширити, стићи и сл.) у свим правцима; на (по) страни одвојено од других, засебно; на страну ићи (отићи) (из)вршити нужду. — Данас су нас толико гонили ... Немаш кад ни на страну отићи. Чол.; на страну метнути (оставити, одвојити) заштедети, штедећи сачувати; на страну позвати одвојити од других ради разговора насамо; на страну чију прећи (ставити се) прихватити нечије мишљење, бранити нечије гледиште, одо- <бравати нечији рад; на страну то! оставимо то, не треба се дуже задржавати на томе, треба прећи на важније ствари; нову страну окренути нагло се изменити. — О̏дједаред окренуо нову страну. Заволео девојчицу. Сек.; од стране у име, као представник. — Ми желимо да ти идеш у скупштину од стране народа. Нуш.; окренути кога на чију страну преобратити некога, учинити да постане нечији присталица; по страни бити (држати се, стајати) 1) одвојено од других; 2) фиг. избегавати одговорност или учешће у нечему; по страни оставити (пуштати) занемарити нешто, не водити о нечему рачуна; с божје стране молити заклињати богом. — Пусти ме унутра ... С божије те стране молим. Шапч.; сваки на своју страну (вући) без обзира на туђе мишљење или туђи интерес, мислити само на себе и своју корист; с једне стране ... с друге стране каже се кад се две околности, две ситуације стављају насупрот једна другој, кад једна другу искључују; слаба ~ 1) у чему је неко врло осетљив, у чему не стоји добро; 2) женска особа. — А та жена, иако је слаба страна, види добро. Шуб.; с(а) леве стране бити бити споредно, другоразредно, узгредно. — Он је већ тип модерног свештеника коме наука није са леве стране. Михиз.; са свих (божјих) страна одасвуд. — Има ту јунака са свих божјих страна. Вел.; са стране зарађивати мимо свога редовног рада. — Моћи ћу нешто зарађивати и са стране. Уск.; са стране ићи одвојено од других; не слагати се с другима; ~ света страна, правац, смер хоризонта у односу на Земљину осу и привидно дневно кретање Сунца; с оне стране гроба после смрти; страном ... страном заст. делом ... делом. — Гости бијаху страном у палачи, страном на ходнику. Том.; ћорава му (ти) ~! нека иде (иди) до врага. — Куш, кукумавко, ћорава ти страна! Вин.; у страну! узв. склони(те) се. — Дедер ви, у страну! ... Мјеста! Крањч. Стј.; у страну зазвонити ударајући у страну звона давати знак за узбуну. — Одједном зазвони звоно у страну: —Ватра! Гор.; у страну ударити 1) скренути с правог пута. — Гранама ... су опомињали вочиће када би уморни ... ударили у страну. Нуш.; 2) фиг. поћи погрешним путем у раду, у својим поступцима, у политици и сл. — Ударише у страну од народа. Коч.; црна ~ (чија) најосетљивије место, у чему је неко врло слаб. — Школа је остала вазда црна страна његовога живота. Новак; шалу на страну в. уз шала (изр.).
Изворни текст (OCR)
стра́на ж 1. а. гранична линија неке површине или гранична површина нечега (рачунајући од средине). — Поче пуцњава кад смо ми били већ с ону страну воде. Тур. б. једна од бочних површина. — Зајеча хоџа као болесник какав и поче се преврћати са стране на страну. Ћор. Ријечно корито састоји се од дна и страна. ОГ. Киша бије двор по странама. Визн. 2. а. лице неког пљоснатог предмета; наличје таквог предмета. — Окрене календар с правом страном према зиду. Креш. фиг. Сваки рат има две стране ... од те две стране једна увек представља неправду и силу. Ћос. Б. Та лијепа колајна има и ружну страну. Матош. б. свака посебна површина листа у књизи. — У »Горском цару« Станка на пуне четири стране размишља пре но што ће да изда свог љУбазника. Скерл. Листала је ... и прелетавала ... оком од стране до стране док није дошла до ... занимљивих мјеста. Том. 3. мат. а. линија која ограничава геометријско тело. — Права која спаја две одговарајуће тачке кружних линија горње и доње основе ... зове се страна ваљка. Геом. б. један од два члана једначине. — Лијева страна реципрочне једнаџбе 4. степена ... може се написати V облику продукта коефицијента. Алг. 1. 4. простор који се простире у неком правцу и сам такав правац. — хучна река ... света ... кикотала се и разлевала на све стране. Вас. Проматрајући звијезде за ведре ноћи опажа се да свака од њих излази на источној страни хоризонта. ОГ. 5. а. крај, предео, област, подручје једне земље. — Грчки сV устаници наумили ... да разоре све стране Цариграда у којима живе Турци. Гавр. Са породицом мора да живи у овим брдовитим странама. Андр. И. б. иностранство, туђина. — Био је међу првим људима ... у тој земљи који су се школовали на страни. Барац. Продаћу све своје ствари па ћемо неко време да проживимо на страни, тамо где ме нитко не позна. Цар М. 6. а. део од врха до падине брда, стрмина. — Иде Црногорка на пазаре и носи тешка бремена уз велике стране на леђима. Ђорђ. Пред нама је била страна, стрма готово као зид. Чол. Прене се истом онда кад се кола стадоше спуштати брзо низа страну. Шимун. б. фиг. стање, ситуација изван главних догађаја и збивања у развитку чега. — Борба између два свијета ... оставља те по страни и не занима те. Козарч. Ранији властодршци ... су учинили све да радни народ остане по страни од тековина културног стваралаштва човечанства. КН 1946. 7. фиг. а. начин гледања, схватања, гледиште, становиште. — Сатник проматрао је ту власт са дјечје стране. Крл. С те стране царици нема приговора. Фелд. б. оно што чини карактеристику, битну особеност нечега, особина, својство, каквоћа, квалитет. — Вијенац је ... верна ... слика ... свих страна стварног живота црногорског народа свога доба. Бошк. На свакој страни његова Недићева рада огледа се ... духовна смелост. И у томе је његова главна добра страна. Скерл. Свекрва ... кукајући на сав глас, износила је његове пороке и зле стране. Цар Е. 8. подручје, област (људске делатности, науке, струке). — Искусни му дух зна сваку страну људског дјеловања. Богд. Предмет изучавања посебних наука чине посебне стране, поједине области објективнога света. ПИФ. 9. питање, проблем. — Јакшић је био можда једини српски писац који је осетио социјалну страну покрета од 1848. год. Скерл. Фелдкурат је, међутим, отишао у канцеларију да уреди финанцијску страну последње помасти. Јонке. 10. појединац или колектив који се бори за нешто (пред судом, у рату, у утакмици). — После тога саслушани су сведоци обеју страна. СКГ 1937. Високе уговорне стране посвадиле су се одмах првога часа. Крањч. Стј. 11. нар. пол, род. — Толико двори Хасан-агу, а не зна шта је мушка страна. НП Вук. Знате добро да у тој кући у свему ... само женска страна има реч. Андр. И. 12. линија, грана сродства. — Са мајчине стране сва се обитељ састојала од душевно силно развитих људи. Нех. Почео је да мрзи свога сина. Чинило му се да се овај уметнуо на материну страну. Јов. С.