стра̀нча̄р
странчар
Лема
странчар
Извор
том 6, стр. 13, редослед 18
- 1.
онај који се одушевљено и слепо придржава програма одређене странке.
— Није никад био бијесним странчаром.
Чиновник је сада странчар који напредује кад »његови људи« дођу на власт.
- 2.
пристрастан, необјективан човек који се руководи личним осећањима и одређеним интересима при оцењивању.
— Хаљина угледнога црквеног човјека каткад недовољно сакрива странчара.
На двору ... вриједи само странац и странчар.
Изворни текст (OCR)
стра̀нча̄р, -а́ра м 1. онај који се одушевљено и слепо придржава програма одређене странке. — Није никад био бијесним странчаром. Шен. Чиновник је сада странчар који напредује кад »његови људи« дођу на власт. Јов. С. 2. пристрастан, необјективан човек који се руководи личним осећањима и одређеним интересима при оцењивању. — Хаљина угледнога црквеног човјека каткад недовољно сакрива странчара. Комб. На двору ... вриједи само странац и странчар. Нех.