Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

стра́нче̄ње

стом 6, стр. 14

стра́нче̄ње

странчење

Лема

странчење

Извор

том 6, стр. 14, редослед 9

  1. —

    гл. им. од странчити се држати се по страни, туђити се (од кога).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    стра́нчити се, стра̂нчӣм се несврш.
    — Странчио се од њих, макар је желио да буде у њихову друштву.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
стра́нче̄ње с гл. им. од странчити се. стра́нчити се, стра̂нчӣм се несврш. држати се по страни, туђити се (од кога). — Странчио се од њих, макар је желио да буде у њихову друштву. Гор.