Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

стра̏н

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 10

стра̏н

стран, страна

Лема

стран

Варијанте

страна, стра̀нa

Извор

том 6, стр. 10, редослед 23

  1. 1.

    (одр. стра̏нӣ) који је са стране, који је ван одређеног круга, који није повезан везама сродства, пријатељо̏ства, познанства, заједничког рада и сл.

    одр. — одређени вид придевасл. — слично
    — Перо је бележило ... и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника.
    Уск.
    Ниједна соба није сепарирана. Немогуће да итко стран ту станује.
    Бег.
    Скупљају се по групама, а ако би ко стран наишао, прекидају разrовор.
    Јак.
  2. 2.а.

    који није из истог завичаја или места сталног пребивања.

    — Ружа уљегне у кућу, види страна момка.
    Љуб.
    Још да не беше страна света што се збегло било, готово да ... бегаш од своје куће у свет.
    Ад.
  3. 2.б.

    који се односи на туђе крајеве и иностране земље, који је својствен туђем народу и његову језику, који припада туђем народу, туђ.

    — Напустио је Русију и отишао у страни свијет. БВ 1909. итаво вече смо слушали разне стране радио-станице. Дед.
  4. 2.в.

    Није се могло допустити да са новим појмовима улазе и стране речи. Бел. Говор му је накарадан због чешких ријечи и страног нагласка. Пав.

  5. 3.

    на који неко није навикнут, који је некоме необичан, непознат, далек по духу, карактеру.

    — Кад негдје у вароши зарешета аутомат, необичан и стран звук, сви пренуше и примирише се.
    Ћоп.
    Наше бриге и болови њој су били страни.
    Козарч.
    Сва европска култура од Сократа наовамо углавном изгледа животу страна и непријатељска. Ант.
  6. 4.

    (у именичкој служби) м странац, туђинац.

    — Ко стран лутам цветном стазом у немилој туђини.
    Јакш. М.
Изворни текст (OCR)
стра̏н, стра̏на и стра̀на, -о (одр. стра̏нӣ) 1. који је са стране, који је ван одређеног круга, који није повезан везама сродства, пријатељо̏ства, познанства, заједничког рада и сл. — Перо је бележило ... и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника. Уск. Ниједна соба није сепарирана. Немогуће да итко стран ту станује. Бег. Скупљају се по групама, а ако би ко стран наишао, прекидају разrовор. Јак. 2. а. који није из истог завичаја или места сталног пребивања. — Ружа уљегне у кућу, види страна момка. Љуб. Још да не беше страна света што се збегло било, готово да ... бегаш од своје куће у свет. Ад. б. који се односи на туђе крајеве и иностране земље, који је својствен туђем народу и његову језику, који припада туђем народу, туђ. — Напустио је Русију и отишао у страни свијет. БВ 1909. итаво вече смо слушали разне стране радио-станице. Дед. В. Није се могло допустити да са новим појмовима улазе и стране речи. Бел. Говор му је накарадан због чешких ријечи и страног нагласка. Пав. 3. на који неко није навикнут, који је некоме необичан, непознат, далек по духу, карактеру. — Кад негдје у вароши зарешета аутомат, необичан и стран звук, сви пренуше и примирише се. Ћоп. Наше бриге и болови њој су били страни. Козарч. Сва европска култура од Сократа наовамо углавном изгледа животу страна и непријатељска. Ант. 1. 4. (у именичкој служби) м странац, туђинац. — Ко стран лутам цветном стазом у немилој туђини. Јакш. М.