стра̑ст
страст
Лема
страст
Извор
том 6, стр. 14, редослед 21
- 1.
(лок. стра́сти, инстр. стра̂сти и стра̂шћу) снажно осећање, силан и необуздан унутрашњи нагон крема чему.
— Пијанство и картање су две најгадније страсти које човека ... доводе до ужасне катастрофе.
У нас је разум да хлади наше биједне страсти, наше путене нагоне.
- 2.а.
(за што, према чему) трајна склоност и приврженост.
— Наклоност и касније страст Жаркова за сликарством морала је бити скривена. Ћос.
- 2.б.
Радио је да сви виде, не скривајући свој циљ: одушевити децу страшћу према раду. Ђил.
- 2.б.
оно што је предмет такве склоности.
— Игра на билијару била је моја велика страст.
- 3.
јака љубав у којој превлађује осећајна, телесна привлачност, пожудност.
— Она је кипјела од страсти
Некад љепотица ... кршена у вртлогу страсти.
Почне ме љубити, но чим плане у страсти ... ја бризнем плакати.
- 4.
мн. цркв. страдање (Христово); исп. страсна недеља (уз страстан, изр.).
— Обазирем се ... у књигу и гле: почетак страсти Христове, издајство Петра.
Изворни текст (OCR)
стра̑ст ж (лок. стра́сти, инстр. стра̂сти и стра̂шћу) 1. снажно осећање, силан и необуздан унутрашњи нагон крема чему. — Пијанство и картање су две најгадније страсти које човека ... доводе до ужасне катастрофе. Срем. У нас је разум да хлади наше биједне страсти, наше путене нагоне. Богд. 2. а. (за што, према чему) трајна склоност и приврженост. — Наклоност и касније страст Жаркова за сликарством морала је бити скривена. Ћос. Б. Радио је да сви виде, не скривајући свој циљ: одушевити децу страшћу према раду. Ђил. б. оно што је предмет такве склоности. — Игра на билијару била је моја велика страст. Мат. 3. јака љубав у којој превлађује осећајна, телесна привлачност, пожудност. — Она је кипјела од страсти Том. Некад љепотица ... кршена у вртлогу страсти. Куш. Почне ме љубити, но чим плане у страсти ... ја бризнем плакати. Петр. В. 4. мн. цркв. страдање (Христово); исп. страсна недеља (уз страстан, изр.). — Обазирем се ... у књигу и гле: почетак страсти Христове, издајство Петра. Кост. Л.