стр̀вен

стрвен, стрт

Лема

стрвен

Варијанте

стрт, стр̑т

Извор

том 6, стр. 33, редослед 11

1.а.
) сврш а. тарући, превлачећи чиме преко какве површине уклонити, скинути, отрти што.
— За собом вуци ... идола тисућ с којих прах смо стрли.
Бој.
1.б.
трљањем очистити, избрисати. Р-К Реч.
2.
трењем иситнити, стуцати у ситне делиће, у прашак, сатрти (1). Р-К Реч.
3.
фиг. уништити, сломити; исп. сатрти (3).
фиг. — фигуративно, у преносном смислуисп. — испореди
— Још ме није стрла тешка жалост.
Уј.
Стрли су ми душу младу.
Наз.

Пододреднице

~ се

1. а. постати истрошен, оштећен од честе употребе. — Ту му глас запишти ко̂ Из стрте трубе. Вел. б. постати слаб, сломљен. — Па да и ослабљен клонем и сав да се сломим и старем. Домј. 2. ишчезнути, нестати трењем или нечим другим. — И стазе ће се цветне стрти. Радул. Кад смо се тамо смирили од сваког узбуђења ... и опрали од пете до грла ... сва се мука стрла. Богдан

постати истрошен, оштећен од честе употребе.постати слаб, сломљен.ишчезнути, нестати трењем или нечим другим.

Изворни текст (OCR)

стр̀вен, -ѐна, -ѐно и стр̑т) сврш. 1. а. тарући, превлачећи чиме преко какве површине уклонити, скинути, отрти што. — За собом вуци ... идола тисућ с којих прах смо стрли. Бој. б. трљањем очистити, избрисати. Р-К Реч. 2. трењем иситнити, стуцати у ситне делиће, у прашак, сатрти (1). Р-К Реч. 3. фиг. уништити, сломити; исп. сатрти (3). — Још ме није стрла тешка жалост. Уј. Стрли су ми душу младу. Наз.