стр̑в

стрв

Лема

стрв

Извор

том 6, стр. 18, редослед 13

1.
и ж стрвина.
ж — женски род
— Кад се ко дотакне ... стрва од нечисте звјерке ... ипак ће се оскврнути.
Дан.
Ко̂ гавранови црни ... радују се стрви.
Домј.
Не находе се људи ту, ван стрви.
Марк. Ф.
Што си ти, стрве, преко међе моје заоро̂?
Чипл.
2.
фиг. жеља за туђом крвљу, крвожедност.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— У сурог орла та је навала ... да тражи себи ... најбољу крв, на најбоље јунаке му је стрв.
Кост. Л.
или јав коме в. уз јав (изр.). — Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав! Вес.; пропасти без стрва нестати, ишчезнути без трага.

Фразе

не знало ти (му) се ни стрви ни крви! нар. тешка клетва; ни стрва ни јава, ни крви ни стрви (коме) ни трага ни гласа о некоме. — Отада му никад ни стрва ни јава. Креш.; потражити

Изворни текст (OCR)

стр̑в1 м и ж 1. стрвина. — Кад се ко дотакне ... стрва од нечисте звјерке ... ипак ће се оскврнути. Дан. Ко̂ гавранови црни ... радују се стрви. Домј. Не находе се људи ту, ван стрви. Марк. Ф. Што си ти, стрве, преко међе моје заоро̂? Чипл. 2. фиг. жеља за туђом крвљу, крвожедност. — У сурог орла та је навала ... да тражи себи ... најбољу крв, на најбоље јунаке му је стрв. Кост. Л.