стре́ла
стрела, стријела
Лема
стрела
Варијанте
стријела, стријѐла
Извор
том 6, стр. 20, редослед 10
- 1.
танка шипка, обично дрвена, која се завршава каменим или металним шиљком (некад натопљен отровом) која служи за стрељање из лука.
— У последњем веку палеолитске културе човек се извештио да гради ... шила, удице ... а можда већ и стреле.
Од љубавне стријеле нека срце мрије!
- 2.
(понекад с атрибутом бож(и)ја) муња (1).
— Громовод на барокном торњу злати се ... већ пуних двадесет година грми, а ниједна божја стријела није се забола у бакрени криж.
Вјетар је хукао ... стријеле крижаху небом. Ћип. фиr. Лакше, лакше, младићу! Га ти ... си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле.
- 3.
фиг. (обично мн.) заједљиве, пакосне речи управљене на нечију адресу; поступци, акције уперене против некога.
— Кад могу да се сипају стреле противу великога Јагића, што не би и противу маленога Живаљевића!
Његов Стеријин критички дух управио је своје стреле на лирске песнике.
- 4.а.
оно што подсећа на стрелу, што је у облику стреле.
— На пијаци има паприка од дебеле бабуре до шиљатих стрела црвених.
- 4.б.
знак у облику кратке црте која се завршава са два оштра угла и служи да укаже на правац кретања.
Фразе
брз као ~ врло брз; као ~ полетети (појурити) врло брзо, најбрже што се може. — Нањушио је пас опет дивљач ... и полетео као стрела у шуму. Мил.; као ~ из ведра неба в. уз небо (изр.); прав као ~ прав, усправан, без и најмање кривине. — Сваки онај церић ... прав ка̑ стрела. Вес.; убила те (га) ~ ! тешка клетва; у стрели летети о лету неких птица селица које за време сеобе лете у троугаоном облику. — Јато дивљих гусака прелете у стрели.
Изворни текст (OCR)
стре́ла, ијек. стријѐла, ж 1. танка шипка, обично дрвена, која се завршава каменим или металним шиљком (некад натопљен отровом) која служи за стрељање из лука. — У последњем веку палеолитске културе човек се извештио да гради ... шила, удице ... а можда већ и стреле. Жуј. фиг. Од љубавне стријеле нека срце мрије! Наз. 2. (понекад с атрибутом бож(и)ја) муња (1). — Громовод на барокном торњу злати се ... већ пуних двадесет година грми, а ниједна божја стријела није се забола у бакрени криж. Крл. Вјетар је хукао ... стријеле крижаху небом. Ћип. фиr. Лакше, лакше, младићу! Га ти ... си видео доста очију из којих су севале мало оштрије стреле. Лаз. Л. 3. фиг. (обично мн.) заједљиве, пакосне речи управљене на нечију адресу; поступци, акције уперене против некога. — Кад могу да се сипају стреле противу великога Јагића, што не би и противу маленога Живаљевића! Јаг. Његов Стеријин критички дух управио је своје стреле на лирске песнике. Милис. 4. а. оно што подсећа на стрелу, што је у облику стреле. — На пијаци има паприка од дебеле бабуре до шиљатих стрела црвених. Чипл. б. знак у облику кратке црте која се завршава са два оштра угла и служи да укаже на правац кретања.