Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

стрело̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 21

стрело̀вит

стреловит

Лема

стреловит

Извор

том 6, стр. 21, редослед 15

  1. 1.а.

    веома брз (као стрела), стрелимичан.

    — Наполеон је на мучки напад одговорио стреловитим ударцем против Беча.
    Андр. И.
    Кобац ... се убрзо снашао ... и стреловитим падом пресекао голубу одступницу. Рад.
  2. 1.б.

    временски врло кратак, тренута(ча)н.

    — Брзи ... погледи које су двојица Буrара измењали ... Стреловит али недвосмислен израз негодовања.
    Андр. И.
  3. 1.в.

    продоран, проницљив.

    — Вриједи живјети ... са очима немирним, стреловитим.
    Ђон.
  4. 2.

    раван, прав попут стреле.

    — Ненада нарочито порази глатко зачешљана црна коса, подељена стреловитим раздељком тачно на средини главе.
    Ћос. Б.
Изворни текст (OCR)
стрело̀вит, -а, -о 1. а. веома брз (као стрела), стрелимичан. — Наполеон је на мучки напад одговорио стреловитим ударцем против Беча. Андр. И. Кобац ... се  убрзо снашао ... и стреловитим падом пресекао голубу одступницу. Рад. Д. б.  временски врло кратак, тренута(ча)н. — Брзи ... погледи које су двојица Буrара измењали ... Стреловит али недвосмислен израз негодовања. Андр. И. в. продоран, проницљив. — Вриједи живјети ... са очима немирним, стреловитим. Ђон. 2. раван, прав попут стреле. — Ненада нарочито порази глатко зачешљана црна коса, подељена стреловитим раздељком тачно на средини главе. Ћос. Б.