стре́пња

стрепња

Лема

стрепња

Извор

том 6, стр. 23, редослед 4

1.
(ек. и ијек.) узнемиреност, страх пред нечим, предосећање опасности.
ек. — екавскиијек. — ијекавски
— Бојао се да ће на крају шенути умом. Ту своју стрепњу никоме није открио. Вј. 1971. Нема код њега мојих стрепњи ни мојих МИсли.
Лал.
2.
брига, одговорност за некога, нешто.
— Велика јој стрепња испуњавала душу; имаће дете Бралетово.
Рист.
Она строго поучава ... с каквом стрепњом се треба спремати за венац.
Ђил.

Изворни текст (OCR)

стре́пња ж (ек. и ијек.) 1. узнемиреност, страх пред нечим, предосећање опасности. — Бојао се да ће на крају шенути умом. Ту своју стрепњу никоме није открио. Вј. 1971. Нема код њега мојих стрепњи ни мојих МИсли. Лал. 2. брига, одговорност за некога, нешто. — Велика јој стрепња испуњавала душу; имаће дете Бралетово. Рист. Она строго поучава ... с каквом стрепњом се треба спремати за венац. Ђил.