стре́сти
стрести QA: medium
Лема
стрести
Извор
том 6, стр. 23, редослед 13
- 1.а.
наглим покретом (руке или ноге) учинити да нешто спадне са чега, отрести.
— (на ... спретно скочи с кола, ману руком неколико пута те стресе са себе пра2.
Трупнуо би ногом као да жели да стресе са њих дебели слој прашине.
- 1.б.
покретом руке или тела учинити да нешто спадне на одређено место.
— Узмем празницу празну кошницу и мотку ... па стресем само матицу у празницу, а челе све за њом.
- 1.в.
јаким притиском, ударом изазвати да нешто спадне са чега.
— Крв је куљала и као поточић односила младо буково лишће које је експлозија стресла. Дед.
- 1.г.
покретом руке или тела збацити, скинути нешто са себе.
— Стресе врећу са својих плећа на земљу. Рј.
- 1.а.
Била му је одвратна, и он стресе њене Руке са својих рамена. Чипл. фиг. Стресла је кошуљицу дјетињства, није више рашчупана, прашњавих и блатњави ногу. Божић.
- 1.д.
учинити да спадне са тела нешто сувишно, прљаво, ослободити се чега непотребног, очистити.
— Морамо се купати, прљавштину стрести. Змај. фиr. ослободити се нечег непријатног, мучног.
— Гле ти Адама,
— помисли Петар, стресавши досаду.
- 2.
учинити да се нешто у кратким и наизменичним покретима покрене неколико пута тамо-амо, горе-доле, затрести, потрести.
— Тако рече Сварожић и зловољно стресе главом.
Мићка ... стресе раменима ...
— Да ли бисте ми дали вашу Лизавету?
- 3.
изазвати дрхтавицу, учинити да се нешто потресе од зиме, страха, јаког узбуђења, душевно узбудити, довести у стање узбуђености.
— Зима је стресла, хитро је обукла чисту кошуљу.
Једна мисао, коју би одмах заташкао, беше га стресла ујевши га несташно и радосно за срце.
- 4.
испити, искапити до дна, надушак. Р-К Геч.
Фразе
~ јарам (ланце, окове) в. уз оков (изр.). — Нису могли да стресу ланце ... ропства.
Пододреднице
1. доћи у стање трешње, колебања, уздрмати се, затрести се, потрести се. — Осетим каткад тајни лет ... стресе се лист и стресе цвет, па опет влада мир. Рак. Залупи вратима, тако да су се стакла стресла. Бат. 2. задрхтати целим телом (од студени, јаког алкохолног пића, од јаког узбуђења); узбудити се, узнемирити се. — Стресао сам се, напољу је била влажна, права новембарска ноћ Чол. Стресао се при свакој чаши ракије Лал. Сваки час јављали су се из тихи2 соба неки гласови од којих би се стресао. Новак
Изворни текст (OCR)
стре́сти, -се̄м сврш. 1. а. наглим покретом (руке или ноге) учинити да нешто спадне са чега, отрести. — (на ... спретно скочи с кола, ману руком неколико пута те стресе са себе пра2. Вес. Трупнуо би ногом као да жели да стресе са њих дебели слој прашине. Чипл. б. покретом руке или тела учинити да нешто спадне на одређено место. — Узмем празницу празну кошницу и мотку ... па стресем само матицу у празницу, а челе све за њом. Вес. в. јаким притиском, ударом изазвати да нешто спадне са чега. — Крв је куљала и као поточић односила младо буково лишће које је експлозија стресла. Дед. В. Г. покретом руке или тела збацити, скинути нешто са себе. — Стресе врећу са својих плећа на земљу. Рј. А. Била му је одвратна, и он стресе њене Руке са својих рамена. Чипл. фиг. Стресла је кошуљицу дјетињства, није више рашчупана, прашњавих и блатњави ногу. Божић. д. учинити да спадне са тела нешто сувишно, прљаво, ослободити се чега непотребног, очистити. — Морамо се купати, прљавштину стрести. Змај. фиr. ослободити се нечег непријатног, мучног. — Гле ти Адама, — помисли Петар, стресавши досаду. Ђил. 2. учинити да се нешто у кратким и наизменичним покретима покрене неколико пута тамо-амо, горе-доле, затрести, потрести. — Тако рече Сварожић и зловољно стресе главом. Брл. Мићка ... стресе раменима ... — Да ли бисте ми дали вашу Лизавету? Моск. 3. изазвати дрхтавицу, учинити да се нешто потресе од зиме, страха, јаког узбуђења, душевно узбудити, довести у стање узбуђености. — Зима је стресла, хитро је обукла чисту кошуљу. Ћос. Д. Једна мисао, коју би одмах заташкао, беше га стресла ујевши га несташно и радосно за срце. Ћос. Б. 4. испити, искапити до дна, надушак. Р-К Геч.