стре́љати
стрељати
Лема
стрељати
Извор
том 6, стр. 22, редослед 3
- 1.а.
ијек. стријѐљати сврш. и несврш. несврш. одапињати стрелу из лука, гађати стрелом.
— Виђеће те Срби и војводе, запињаће стреле за тетиве, стријељаће тебе под облаке.
- 1.б.
гађати из пушке.
— Виђаше ли како стријељају ... како хитро грабљаху капице
- 2.
сврш. убити, погубити за казну (обично из ватреног оружја); одузети коме живот, лишити кога живота.
— Сглашен је за војног бегунца, и ако га ухвате, биће стрељан.
Ја сам ... видио тугу жена којима емо стријељали мужеве.
- 3.
несврш. фиг. оштро и пажљиво гледати.
— Орловски стреља да проклетник изгубљени конопац не виси негде на заперцима кукуруза.
Фразе
ласно је иза грма ~ нар. посл. лако је некога нападати, критиковати не сносећи зато никакве одговорности; ~ очима (погледом) кога 1) оштро непријатељски (по)гледати некога, показати своје незадовољство према некоме. — Удри! ... пркошљиво стријељајући га очима, окрете се она према њему. Ћип.; 2) бацати брзе, кратке погледе, (п)осматрати, вребати. — Тако наиђе ... свуда стријеља очима, опази одмах и нас и незван уђе у авлију. Андр. И.; 3) гледати особу супротног пола допадљиво, освајачки. — Стријељао је очима црнпурасту Јелку. Мат.;~ ушима (о коњУ, магарцУ, мазги) мицати ушима испољавајући узнемиреност, стрићи ушима. — Шlарац поче узнемирено фркати на нос и стрељати ушима.
Изворни текст (OCR)
стре́љати, стре̑ља̄м, ијек. стријѐљати, сврш. и несврш. 1. несврш. а. одапињати стрелу из лука, гађати стрелом. — Виђеће те Срби и војводе, запињаће стреле за тетиве, стријељаће тебе под облаке. НП Вук. б. гађати из пушке. — Виђаше ли како стријељају ... како хитро грабљаху капице Њег. 2. сврш. убити, погубити за казну (обично из ватреног оружја); одузети коме живот, лишити кога живота. — Сглашен је за војног бегунца, и ако га ухвате, биће стрељан. Дом. Ја сам ... видио тугу жена којима емо стријељали мужеве. Фелд. 3. несврш. фиг. оштро и пажљиво гледати. — Орловски стреља да проклетник изгубљени конопац не виси негде на заперцима кукуруза. Рад. Д.