стри̏ћи
стрићи
Лема
стрићи
Извор
том 6, стр. 25, редослед 31
- 2.
(3. л. мн. стри́гӯ, некњиж. стри́жӯ; аор. стри̏гох 2. и
- 3.
стри̑же; имп. стри́зи; прил. сад. стри́гӯћи; р прид. стри̏гао, -гла, -гло; трп. прид. стри̏жен, -а, -о и стрѝжен, -ѐна, -ѐно) несврш.
- 1.а.
сећи, подрезивати, скраћивати маказама или машином (косу, вуну), шишати.
— Кум се зове и онај који први пут стриже косу дјетету.
Рј. Мати и једна жена из суседства стрижу црну вуну.
- 1.б.
резати, подрезивати, сећи нокте, гране, траву и сл. Р-К Реч.
- 2.а.
фиг. вешто извлачити корист из чега, искоришћавати, пљачкати кога.
— Гадио му се начин како је Марунић стригао своје овчице. Цар
- 2.е.
Нијесам се ћео женити да не би ... умножавао стадо које ће ... убирократе ... стрићи и мусти. Срем.
- 2.б.
задавати непријатан бол као од убода нечим оштрим, резати, сећи (о јаком и студеном ветру).
— Студени вечерњи вихор као лед стризаше по образу и ушима.
- 3.
фиг. производити равномеран, уједначен звук, ударати (о часовнику).
— По зидовима много малих и великих часовника. Кад би наш разговор застао за тренутак, чуло се како њихова клатна ткају и зује, стригу и цакћу кроз тишину.
- 4.а.
(брцима, очима) мицати брцима (обично као знак узбуђености); оштро гледати тражећи кога.
— Испрсио се Бора], брцима стриже. Рад.
- 4.д.
Каматник стриже очима на све стране, неће ли угледати кога дужника. Малим је очима стригао наоколо. Цар
mathematics - 4.б.
(ушима) мицати ушима, уздизати ушне шкољке ослушкујући нешто (обично какву опасност), ћулити, чуљити (о коњу, магарцу, мазги).
— Коњи зарзаше стригући ушима.
Коњи су стригли ушима, збијали се у гомилу, као да им је прилазила звер.
Мазга ... стриже ушима.
Фразе
стризи овцу, ма не до коже нар. посл. користи се чиме, али не искоришћавај, не пљачкај другога; стриже без ножица немилосрдно искоришћава, пљачка некога; стрижено кумство в. шишано кумство (уз шишати изр.); стрижено — кошено нар. посл. није тако него овако (мада је у ствари исто). — Реци ти. Старији си, велим, прво ти. Па ни стрижено ни кошено.
Пододреднице
сећи, подрезивати сам себи косу или дати другоме да то ради
Изворни текст (OCR)
стри̏ћи, стри́же̄м (3. л. мн. стри́гӯ, некњиж. стри́жӯ; аор. стри̏гох, 2. и 3. л. стри̑же; имп. стри́зи; прил. сад. стри́гӯћи; р. прид. стри̏гао, -гла, -гло; трп. прид. стри̏жен, -а, -о и стрѝжен, -ѐна, -ѐно) несврш. 1. а. сећи, подрезивати, скраћивати маказама или машином (косу, вуну), шишати. — Кум се зове и онај који први пут стриже косу дјетету. Вук Рј. Мати и једна жена из суседства стрижу црну вуну. Бан. б. резати, подрезивати, сећи нокте, гране, траву и сл. Р-К Реч. 2. фиг. а. вешто извлачити корист из чега, искоришћавати, пљачкати кога. — Гадио му се начин како је Марунић стригао своје овчице. Цар Е. Нијесам се ћео женити да не би ... умножавао стадо које ће ... убирократе ... стрићи и мусти. Срем. б. задавати непријатан бол као од убода нечим оштрим, резати, сећи (о јаком и студеном ветру). — Студени вечерњи вихор као лед стризаше по образу и ушима. Љуб. 3. фиг. производити равномеран, уједначен звук, ударати (о часовнику). — По зидовима много малих и великих часовника. Кад би наш разговор застао за тренутак, чуло се како њихова клатна ткају и зује, стригу и цакћу кроз тишину. Андр. И. 4. а. (брцима, очима) мицати брцима (обично као знак узбуђености); оштро гледати тражећи кога. — Испрсио се Бора], брцима стриже. Рад. Д. Каматник стриже очима на све стране, неће ли угледати кога дужника. Мат. Малим је очима стригао наоколо. Цар Е. б. (ушима) мицати ушима, уздизати ушне шкољке ослушкујући нешто (обично какву опасност), ћулити, чуљити (о коњу, магарцу, мазги). — Коњи зарзаше стригући ушима. Наз. Коњи су стригли ушима, збијали се у гомилу, као да им је прилазила звер. Моск. Мазга ... стриже ушима. Кал.