стр̀мац
стрмац
Лема
стрмац
Извор
том 6, стр. 27, редослед 2
- —
страна брега или земљишта где се земља рони или би се могла ронити.
— Пред неким стрмцем краве одједном засташе саме од себе.
Робови,
пут до слободе стрмац је врлетан, тврд.
Фразе
воденички ~ издубена клада кроз коју се доводи вода под воденички точак, млинско коло. Рј. . стрме́кнути (се), стр̀ме̄кне̄м (се) сврш. 1. пасти стрмоглавце, стрмоглавити се. — Одатле је прије двадесетак година стрмекнуо у набујао поток покојни поп Личина. Ћоп. Наrао сам се па се и сам стрмекнуо кроз прозор. Нуш. Заврти се У зраку, преврне се те стрмекну стрмоглав. Наз. 2. (на кога) скочити, жсестоко напасти некога. — Еад се приближи Јовешиној кући, залаја пас и стрмекну на њу.
Изворни текст (OCR)
стр̀мац, -мца м страна брега или земљишта где се земља рони или би се могла ронити. — Пред неким стрмцем краве одједном засташе саме од себе. Перк. фиг. Робови, пут до слободе стрмац је врлетан, тврд. Наз.