стр́мити
стрмити
Лема
стрмити
Извор
том 6, стр. 27, редослед 12
- —
песн. ићи навише, дизати се, пењати се увис; стремити.
— Ти си храст који је претурио све олује и стрми к небу!
Стрмиш такав, гвоздену дижућ мишку.
Пододреднице
пружати се за чим, тежити. — За белу је хвата руку Самсонова рука лева, а десна се слепо стрми да се маши врата њена. Кост. Л
Изворни текст (OCR)
стр́мити, стр̑мӣм несврш. песн. ићи навише, дизати се, пењати се увис; стремити. — Ти си храст који је претурио све олује и стрми к небу! Кос. Стрмиш такав, гвоздену дижућ мишку. Крањч. С.