стрмогла́вити
стрмоглавити
Лема
стрмоглавити
Извор
том 6, стр. 28, редослед 4
- 1.
бацити некога с главом надоле, стрмоглавце.
— ТУ би они обешени на мосту висили данима док их нечија рука не би стрмоглавила У ријеку.
- 2.а.
стрмоглавити се (б).
— Многе жабе које су сједиле на ивици баре стрмоглавиле су у воду чим су га угледале.
- 2.б.
пасти, срушити се, сурвати се у дубину.
— Кук који виси над Котором ... рекао би да ће на̏ ови час ... стрмоглавити ... пак град под грохот закопати.
Пододреднице
а. пасти главом надоле, наглавце (1), стрмоглавце. — Ту пада један, ту се пребаци други, стрмоглави трећи. Шен. Гушка пуче и погоди спасиоца у груди, те се и он стрмоглави у ледену воду. Пер. б. скочити главачке, стрмоглавце. — Остали одмичV, већ су близу обале и нагло се стрмоглавише у реку. ак
Изворни текст (OCR)
стрмогла́вити, -о̀гла̄вӣм сврш. 1. бацити некога с главом надоле, стрмоглавце. — ТУ би они обешени на мосту висили данима док их нечија рука не би стрмоглавила У ријеку. Чол. 2. а. стрмоглавити се (б). — Многе жабе које су сједиле на ивици баре стрмоглавиле су у воду чим су га угледале. Радул. б. пасти, срушити се, сурвати се у дубину. — Кук који виси над Котором ... рекао би да ће на̏ ови час ... стрмоглавити ... пак град под грохот закопати. Љуб.