стр̏мо
стрмо
Лема
стрмо
Извор
том 6, стр. 27, редослед 17
- —
са оштрим падом, нагибом, надоле.
— Ту се црне пјесме запјевале, а барјаци стрмо обрнули. НП Вук. Дигоше се одатле и ударише стрмо. Мул. Речица ... гдешто хучи преко широких плоча стрмо У вирове. Глиш. Одисеј уз високи уз ступ сједећи стрмо гледа. М-И.
Изворни текст (OCR)
стр̏мо2 прил. са оштрим падом, нагибом, надоле. — Ту се црне пјесме запјевале, а барјаци стрмо обрнули. НП Вук. Дигоше се одатле и ударише стрмо. Мул. Речица ... гдешто хучи преко широких плоча стрмо У вирове. Глиш. Одисеј уз високи уз ступ сједећи стрмо гледа. М-И.