строва́лити

стровалити

Стална адреса

Лема

стровалити

Извор

том 6, стр. 29, редослед 17

1.а.
бацити доле, сурвати.
— Ти си их стровалио с небеса.
Вел.
Све смо топове ... стровалили били у ријеку. Пол. 1970.
1.б.
оборити, обалити, срушити.
— Не само да њих пренесемо суве до чаршије него да и ми будемо тежи, да нас бесна водурина не стровали. Сек. фиr. Његова љепота само га у биједу стровали.
Креш.
1.в.
ударцем, покретом руке и сл. учинити да се нешто преврне, превалити, претурити, оборити.
сл. — слично
— Показа руком уоколо и стровали уље и сирће.
Петр. В.
2.
непажљиво, немарно, нехатно спустити са себе терет.
— Стровалио ам посуђе колико сам га само могао довући.
Шкреб
3.
лишити власти, положаја, збацити, свргнути.
— Власт ... мора ... да изналази нове принципе, само да себе уздржи и не слутећи ... да ће је можда баш ти нови принципи за који час стровалити.
Бен.

Фразе

~ у гроб в. свалити у гроб (уз гроб, изр.). — Сиромаштво му подрезало крила среће и стровалило га у гроб.
Вел.

Пододреднице

~ се

1. а. пасти с неке висине, сурвати се, бацити се. — Одлуче да се у загрљају стровале низ урвину. Бег. Њему ти зазре КОЊ ... те се он лепо стровали с коња и ... скр'ао је врат. Вин. б. преврнути се, претурити се. — Немац ... није ни пао натраг ... некако се смешно праћакну и стровали се по самој ивици рова. Пер. Он је умирао ... попут оних лучица, које такнеш па скачу, а послије мало опет се стровале на земљу и мирују. Бег. в. пасти, срушити се на нешто свом својом тежином. — н се збуњено стровали на троножац крај огњишта. Ћос. Д. Из собе се чуло ... како се, каква је била, стровалила у кревет. Бен. 2. фиг. пасти, сручити се на кога; снаћи, задесити кога. — На њега се стровале јади. М-И. Сан није долазио, него се нешто као мора строВалило

пасти с неке висине, сурвати се, бацити се.преврнути се, претурити се.пасти, срушити се на нешто свом својом тежином.Из собе се чуло ... како се, каква је била, стровалила у кревет. Бен.фиг. пасти, сручити се на кога; снаћи, задесити кога.

Изворни текст (OCR)

строва́лити, -о̀ва̄лӣм сврш. 1. а. бацити доле, сурвати. — Ти си их стровалио с небеса. Вел. Све смо топове ... стровалили били у ријеку. Пол. 1970. б. оборити, обалити, срушити. — Не само да њих пренесемо суве до чаршије него да и ми будемо тежи, да нас бесна водурина не стровали. Сек. фиr. Његова љепота само га у биједу стровали. Креш. в. ударцем, покретом руке и сл. учинити да се нешто преврне, превалити, претурити, оборити. — Показа руком уоколо и стровали уље и сирће. Петр. В. 2. непажљиво, немарно, нехатно спустити са себе терет. — Стровалио ам посуђе колико сам га само могао довући. Шкреб. 3. лишити власти, положаја, збацити, свргнути. — Власт ... мора ... да изналази нове принципе, само да себе уздржи и не слутећи ... да ће је можда баш ти нови принципи за који час стровалити. Бен.