Одредница

стро̏г

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 29

стро̏г

строг, строга QA: medium

Лема

строг

Варијанте

строга, стро̀га

Извор

том 6, стр. 29, редослед 20

  1. 1.а.

    (одр. стро̏гӣ комп. стро̏жӣ, некњиж. стро̀жијӣ) који тражи тачно извршавање обавеза, који је непопустљив у својим захтевима: ~ наставник, ~ критичар.

    одр. — одређени вид придевакомп. — компаративнекњиж. — некњижевно
    — Чичица намрштен, ћутљив и капларски строг, бацио се У своје изанђало салонско одијело.
    Матош
    За њену љубав сви су знали изузев докстора Зорића, јер ни једна болничарка није смела да му каже .. био је много строг.
    Рист.
  2. 1.б.

    који изражава непопустљивост, оштрину.

    — Регина га је погледала строгим оком.
    Новак
  3. 1.в.

    који не познаје благости, неумољив, тврд: ~ судија.

    — Што је строжа цензура у Русији, тим већма умножава се загранична њихова литература.
    Нен. Љ.
    Живот је жухак, строr.
    Нех.
    Пресуда је испала строrа.
    Сек.
  4. 2.а.

    који се мора испуњавати тачно и до краја: ~ пропис

    дијета. — Већ два дана држи строги коризмени пост. Михољ. Стражио сам строгу стражу. Крањч. С. Даљи развој ... све више је наметао ... строжу проверу. Михиз.
    Јак.
  5. 2.б.

    савршено тачан; доследан.

    Не може новинарство пазити на строг стил и форму. Матош. Спиноза је у схватању природне нужности најстрожи детерминиста. ПИФ.
  6. 2.в.

    који не допушта одступања од правила понашања, од опште признатих норми(нпр. морала, религије).

    Ви сте одвише строг моралист. Богд. Постојање оваквих избачених људи ... показује само колико су чврсте везе и неумољиво строги закони друштва, религије и породице у патријархалном животу. Андр. И.
  7. 3.

    који потпуно одговара нечему, прави, тачан.

    Задаћа и сврха прозе ... имала би захватити цијели народ, освијетлити његове боље моменте, те на темељу строге реалности човјештвом их задахнути. Ћип. Грађевинци су запосели строги центар. Пол. 1958.
  8. 4.

    а. који одговара захтевима одређених норми, одређеног типа, јасно изражених обележја.

    Лице јој је било неке строге правилне лепоте. Шуб. Ђуро се сјети фине, строге појаве Верине. Нех. б. који носи обележје утврђеног реда и начина живота. — За њега, дете ... равнице ... није био ... град оне строге брђанске католичке тишине која страх улива. Сек. в. који је јасно изражених линија, обриса, оштар. — С времена на вријеме открију се, високо у подеротинама облака, његове Гран Саса бијеле, строге и неприступачне хридине. Ђон. Доле испод нас, на голој висоравни ... наткриљено је село строгим планинама. Поп. Ј.
  9. 5.

    који се испољава јаким интензитетом, јачином, оштар, јак.

    Андрија ... се није нећкао, особито у строгој зими ... да помогне рибарима. Новак. ЕХ, шта ћеш, војна дисциплина! ... Строга вика на војника! — чули су се глаСовИ.

Фразе

строги испит испит потребан за највиши академски степен, за докторат, ригороз.
Изворни текст (OCR)
стро̏г, стро̏га и стро̀га, -о (одр. стро̏гӣ; комп. стро̏жӣ, некњиж. стро̀жијӣ) 1. а. који тражи тачно извршавање обавеза, који је непопустљив у својим захтевима: ~ наставник, ~ критичар. — Чичица намрштен, ћутљив и капларски строг, бацио се У своје изанђало салонско одијело. Матош. За њену љубав сви су знали изузев докстора Зорића, јер ни једна болничарка није смела да му каже .. био је много строг. Рист. б. који изражава непопустљивост, оштрину. — Регина га је погледала строгим оком. Новак. в. који не познаје благости, неумољив, тврд: ~ судија. — Што је строжа цензура у Русији, тим већма умножава се загранична њихова литература. Нен. Љ. Живот је жухак, строr. Нех. Пресуда је испала строrа. Сек. 2. а. који се мора испуњавати тачно и до краја: ~ пропис,