стро̀шити
строшити
Лема
строшити
Извор
том 6, стр. 32, редослед 21
- 1.
измрвити, здробити у ситне делиће, уситнити: ~ хлеб И-Б Рј.
— Има ... још нешто на свијету осим ове туђе и непријатне собетине са строшеном војничком сламом.
- 2.
издати, употребити у какву сврху, потрошити; улудо потрошити, проћердати, профућкати (о новцу).
— Сад имамо и чколу ... строшио сам, браћо, моји десет дуката ... нека је алал!
Накриви капу ... строши што ти је отац сачуво̂.
- 3.
потрошити, провести (о времену).
— И строши јунак три ил четири данка док амо дође.
- 4.
исцрпсти, изнурити.
— Видело се како су године и брига строшиле некадашњу снагу, па сад ... нестаје је.
- 5.
довести до пропасти, уништити.
— Освоји ми Црногорски књаз жабљачкога града, а строши ми моју Арбанију.
Пододреднице
1. доћи у стање исцрпености, изнурености, истрошити се. — Мора бити да сам од природе био веома богато обдарен, кад се нисам строшио под теретом тих ужасних порока. Марк. Св. 2. престати постојати, нестати. — Све што је постојало, сад је нестало ... као да прошли свет се на један мах строшио. Марк. Д. стрпа́вати(се), стр̀па̄ва̄м (се) несврш. и уч. према стрпати (се)
Изворни текст (OCR)
стро̀шити, стро̏шӣм сврш. 1. измрвити, здробити у ситне делиће, уситнити: ~ хлеб. И-Б Рј. — Има ... још нешто на свијету осим ове туђе и непријатне собетине са строшеном војничком сламом. Ћоп. 2. издати, употребити у какву сврху, потрошити; улудо потрошити, проћердати, профућкати (о новцу). — Сад имамо и чколу ... строшио сам, браћо, моји десет дуката ... нека је алал! Вес. Накриви капу ... строши што ти је отац сачуво̂. Нен. Љ. 3. потрошити, провести (о времену). — И строши јунак три ил четири данка док амо дође. Радич. 4. исцрпсти, изнурити. — Видело се како су године и брига строшиле некадашњу снагу, па сад ... нестаје је. Вес. 5. довести до пропасти, уништити. — Освоји ми Црногорски књаз жабљачкога града, а строши ми моју Арбаниј