стро̑ј

ротациони ~, ткалачки ~, индустрија стројева; писаћи ~, шиваћи ~, ~ за прање рубља, математички стројеви. — Затим ... стави строј у кретање. Кал. Морава хукти ... Видимо на њој мостове ... видимо стројеве мрке. Ђон. На летећим стројевима европским данас свирају глазбе, срче се оранжада. Крл. Строј тешко хукће вукући натоварене вагоне. Вј. 1971.2. војн. а. ред војника. — Устај, дижи се, стани у строј, у потиљак! Вас. Прочита пред стројем текст осуде. Јел. Мајор је ходао испред строја и ... стално говорио: Срамота је да војник краде. Крањч. Стј. б. делови војске за вођење ратних операција, оперативна војска. — Након четрдесет дана опет се појави у строју. Донч. Сафонова метните у штаб. За строј он није. Моск. 3. фиг. систем, уређење (друштвено, државно, привредно): исп. машина (4). — Страшно је шкрипао државни строј када је Леополд I сјео на пријестол. Кум. Никаква помисао о савршенијем друштвеном строју и бољем живљењу народа није се чула ни у српској школи. Марк. Св. 4. телесни склоп, састав, структура. — Иза њ је сједио млад човјек ... чврстога тјелеснога строја. Том. Погледајте боље црте у очима, цео њезин строј, зар не опажате ништа што прориче врело срце.

в. паклена машина (уз машина, изр.); стрељачки ~ војн. бојни поредак. — Немци се средише ... попунише стрељачки строј и поново кренуше.