Одредница

стр̀пати

сврштом 6, стр. 32

стр̀пати

стрпати QA: medium

Стална адреса

Лема

стрпати

Извор

том 6, стр. 32, редослед 22

  1. 1.а.

    метнути, ставити у нешто заједно без икаквог реда, све или многе, потрпати.

    — Да је жив Данте како би он лијепо стрпао у пакао све непријатеље. Цар
  2. 1.е.

    За то време Војканову маму, бабу, тетку и девојчице стрпаше У затворен фијакер. Ћос.

  3. 1.б.

    помешати заједно оно што је разноврсно, што има различите особине, смешати: ~ све у један лонац

    у једну врећу.
    Шен.
  4. 1.в.

    унети, убацити без икакве разлике, без појединачног одвајања, све уједно.

    Све, све ћемо стрпати у рачун. Шен. Васиона је сувише огромна, а да би се могла стрпати у једну књигу. Мил.
  5. 2.

    а. на силу негде сместити, угурати у што: у лудницу.

    Тада су га због саблазни стрпали у полицијска кола и одвезли на полицију. Јонке. б. (У затвор) лишити слободе, ухапсити кога. — У затвор га стрnао! Гор. Покушао је да побјегне ... па је стоrа стрпан у самицу. Чол.
  6. 3.

    убацити, турити у нешто на брзину.

    Љуба стрпа остатак окрајка у уста, мршави му необријани образ искочи. Дав. Свој лончић млијека прогутао сам на силу, а крух стрпао У џеп. 1ав. Заклали читаво теле и стрпали у казан. Дед. В.
  7. 4.

    а. увести, наместити кога преко реда.

    И њега је хтио стрпати у рачунарски течај. Кол. б. увући некога у нешто без његова знања. — Тако их неопазице стрпа у своју невидиву мрежу.

Фразе

~ кога под папучу в. уз папуча (изр.). — То је била жена која је не амо свога мужа него и рођеног оца и брата стрпала под папучу. Маш.; ~ кога У лVдачку (луђачку) кошуљу прогласити кога лудим. — Потврдила им је и мама ... да би га оца требало стрпати у луђачку кошуљу.
Крл.

Пододреднице

~ се

1. нагурати се, натрпати се, сабити се, збити се густо, тесно један уз другог у једном простору. —У једној тескобној собици се стрпају по 20 радника. Лапч. У поткивачници ... стрпасмо се у множину, к стадо. Богдан. 2. сручити се, скљокати се; бацити се. — Маркиша се стрпа на привезано теле и чврсто га загрли. Ћоп. Из те тијесне срећне недоумице избаци га ђедо Дињар који му се изненада стрпа у заrрљај. И

нагурати се, натрпати се, сабити се, збити се густо, тесно један уз другог у једном простору. —У једној тескобној собици се стрпају порадника. Лапч. У поткивачници ... стрпасмо се у множину, к стадо. Богдан.сручити се, скљокати се; бацити се.
Изворни текст (OCR)
стр̀пати, -а̄м сврш. 1. а. метнути, ставити у нешто заједно без икаквог реда, све или многе, потрпати. — Да је жив Данте  како би он лијепо стрпао у пакао све непријатеље. Цар Е. За то време Војканову маму, бабу, тетку и девојчице стрпаше У затворен фијакер. Ћос. Б. б. помешати заједно оно што је разноврсно, што има различите особине, смешати: ~ све у један лонац,