стру́гати
стругати QA: medium
Лема
стругати
Извор
том 6, стр. 34, редослед 18
- 1.а.
скидати, уклањати неравнине са површине чега (дрвета, метала и сл.); стругом или другим оруђем равнати, глачати, блањати, рендисати.
— (гледав рог, узе га ... стругати и гладити.
Ватре ложе ... ражње стружу, заоблице деру.
Подвијених ногу сједи ... и оборене главе вечито нешто струже ... и турпија.
- 1.б.
скидати танак слој са површине чега, гулити, чистити.
— Стрина вас храни да јој бабите дјецу и стружете крумпир. В 18s5. Човјек сједи ... струже волујску кожу и приправља се да је баци у ону бурад за испирање.
Балеган ... стругаше рибу.
- 1.в.
трењем, трљањем чистити, рибати.
— Мирјана је ... узела да струже повећи ваган из којег су сви јели.
- 2.
радити, израђивати нешто на стругу: ~ осовину од челика, ~ чигру од храстовине. Р-К Реч.
- 3.а.
резати пилом, тестером дрвене балване у даске или дрво у комаде.
— Једно француско друштво ... било је погодило да сече ... дебеле борове и јеле, да струже даске.
Сам је себи стругао и цепао дрва. Рј.
- 3.б.
треницом или неком другом кухињском справом ситнити поврће и сл.
— Што се не сети да заиштем треницу из кујне, па мало и роткве стругане да спремим!
Месо ... је опасно ... кад га једемо мање или више пресно, нпр. као сецкано и стругано месо.
- 4.
бријати недовољно оштрим бријачем.
pejorative— Стаде га њоме берберин бријачицом стругати.
- 5.а.
(о што, по чему) грепсти.
— Стругали су реско крути нокти кује по крилима стајских врата].
- 5.б.
трти се, трљати се услед кретања.
— По парку старом вјетар шврља ... о грану грана струже.
- 6.а.
тарући, повлачећи ногама по поду, тлу производити шум.
— Сада је ступао ... поред њега стружући стопалима по плочнику.
Стругали би ногама ... да очисте ципеле.
- 6.б.
закочивши точак (точкове) ради успоравања кретања (кола на низбрдици) чинити да се точак вуче по површини пута.
— Сељачке наше вожње и нису ти за сасвим праву осовину: излокани путеви ... кочи, стружи
— и да је права осовина, искривиће се.
Викао је на сав глас, јер су запета кола јако стругала низбрдицом.
- 6.в.
вући ноге по поду чинећи реверанс.
archaic— Забављала се с ... људима који су љубили руке, клањали се, стругали ногама.
- 7.
оштро дувати, шибати (о јаком и хладном ветру): струже коmава.
— Струже вјетар од Саве и зуји пољем кроз кукурузне патрљке.
Југовина је напољу стругала по крововима.
Вјетар струже низ продоли и оне јекте, јекте.
- 8.а.
свирати (обично на гудачким инструментима).
pejorative— Стругао је музикаш Јожица весело по свом бајсу. Ков.
- 8.а.
Оркестар већ струже. Матош. Свуда грамофони стружу и креште турске маршеве. Андр. И.
- 8.б.
изводити једноличне, монотоне звукове гризући и правећи рупе у чему (о црвима).
— Црв неуморно и грчевито струже и нагриза у чађавим гредама.
- 9.
фиг. хркати. Р-К Реч.
- 10.а.
фиг. журно ићи, бежати, хитати.
— Марлена гледаше за њим ... како тапа и струже низ улицу.
Овај бежи, онај за њим струже.
Видим зеца гдје ... струже чистином.
- 10.б.
тећи силовито преливајући се преко чега (о води).
— Вода бије о ниске брегове ... шуми грмљем, струже преко бијелих прудина.
- 10.в.
ићи, водити, пружати се у неком правцу.
— Цест од Градишке струже Посавином до Шехер Бањалуке.
Фразе
роткве (ти, теби) стругане! разr. в. уз ротква (изр.). — Како но писаше у писму]? Вечита љубав! — Роткве стрVгане! Срем. Ја бих највише волео жену с кла̀со̄м. — Роткве теби стругане, ти Хоћеш лубендињу? Нуш.; ~ чутуре хркати. — Тај баш јуначки струже чутуре.
Пододреднице
скидати са себе нечистоћу трљајући се руком или нечим другим. — Мазала су се дјеца гаром од тигања ... А увече су се ... дуго стругала на потоку. Сиј
Изворни текст (OCR)
стру́гати, стру̑же̄м несврш. 1. а. скидати, уклањати неравнине са површине чега (дрвета, метала и сл.); стругом или другим оруђем равнати, глачати, блањати, рендисати. — (гледав рог, узе га ... стругати и гладити. Шен. Ватре ложе ... ражње стружу, заоблице деру. Март. Подвијених ногу сједи ... и оборене главе вечито нешто струже ... и турпија. Ћоп. б. скидати танак слој са површине чега, гулити, чистити. — Стрина вас храни да јој бабите дјецу и стружете крумпир. В 18s5. Човјек сједи ... струже волујску кожу и приправља се да је баци у ону бурад за испирање. Радул. Балеган ... стругаше рибу. Мат. в. трењем, трљањем чистити, рибати. — Мирјана је ... узела да струже повећи ваган из којег су сви јели. Вуков. 2. радити, израђивати нешто на стругу: ~ осовину од челика, ~ чигру од храстовине. Р-К Реч. 3. а. резати пилом, тестером дрвене балване у даске или дрво у комаде. — Једно француско друштво ... било је погодило да сече ... дебеле борове и јеле, да струже даске. Нен. Љ. Сам је себи стругао и цепао дрва. Рј. А. б. треницом или неком другом кухињском справом ситнити поврће и сл. — Што се не сети да заиштем треницу из кујне, па мало и роткве стругане да спремим! Срем. Месо ... је опасно ... кад га једемо мање или више пресно, нпр. као сецкано и стругано месо. Батут. 4. пеј. бријати недовољно оштрим бријачем. — Стаде га њоме берберин бријачицом стругати. Змај. 5. (о што, по чему) а. грепсти. — Стругали су реско крути нокти кује по крилима стајских врата]. Гор. б. трти се, трљати се услед кретања. — По парку старом вјетар шврља ... о грану грана струже. Ћоп. 6. а. тарући, повлачећи ногама по поду, тлу производити шум. — Сада је ступао ... поред њега стружући стопалима по плочнику. Донч. Стругали би ногама ... да очисте ципеле. Шимун. б. закочивши точак (точкове) ради успоравања кретања (кола на низбрдици) чинити да се точак вуче по површини пута. — Сељачке наше вожње и нису ти за сасвим праву осовину: излокани путеви ... кочи, стружи — и да је права осовина, искривиће се. Сек. Викао је на сав глас, јер су запета кола јако стругала низбрдицом. Шимун. в. заст. вући ноге по поду чинећи реверанс. — Забављала се с ... људима који су љубили руке, клањали се, стругали ногама. Сим. 7. оштро дувати, шибати (о јаком и хладном ветру): струже коmава. — Струже вјетар од Саве и зуји пољем кроз кукурузне патрљке. Матош. Југовина је напољу стругала по крововима. Козарч. Вјетар струже низ продоли и оне јекте, јекте. Ђон. 8. а. пеј. свирати (обично на гудачким инструментима). — Стругао је музикаш Јожица весело по свом бајсу. Ков. А. Оркестар већ струже. Матош. Свуда грамофони стружу и креште турске маршеве. Андр. И. б. изводити једноличне, монотоне звукове гризући и правећи рупе у чему (о црвима). — Црв неуморно и грчевито струже и нагриза у чађавим гредама. Ђур. 9. фиг. хркати. Р-К Реч. 10. фиг. а. журно ићи, бежати, хитати. — Марлена гледаше за њим ... како тапа и струже низ улицу. Матош. Овај бежи, онај за њим струже. Радич. Видим зеца гдје ... струже чистином. Торд. б. тећи силовито преливајући се преко чега (о води). — Вода бије о ниске брегове ... шуми грмљем, струже преко бијелих прудина. Шен. в. ићи, водити, пружати се у неком правцу. — Цест од Градишке струже Посавином до Шехер Бањалуке. Павл.