стру̑к
струк
Лема
струк
Извор
том 6, стр. 37, редослед 5
- 1.а.
(лок. стру́ку) део биљке изнад земље који носи на себи лист, цвет и плод; стабљика ниске биљке.
botany— Видјела је пред собом ... високе струкове кукурVза.
Кидао је струк маслачка зубима и гледао у мрачну воду у дубини.
- 1.б.
надземна биљка са луковицом.
— Видело се мало ситне соли у коју је младић пажљив замакао струкове лука. Ћос.
- 1.в.
млада биљка за пресађивање, расад.
— Стружу је земљу ноктима са плоча и ... носе У своје дочиће ... да усаде струк купуса.
- 2.а.
облик тела, стас.
— Мушки су уоnће висока струка.
У мјесечеву сјајV показаше се ... шиљата брада и танковит струк братинца Грrе. Торд. фиr. Звоник танка струка.
- 2.б.
најужи део трупа између груди и бедара.
— Убрану сву у пруге сукњу носила је опасану више струка, скоро под грудима.
Руку је овио око струка жене.
- 2.в.
део одеће који покрива то место на телу.
— Ксенија узе свој дуги зимски капут са кратким струком и дугим скутовима.
- 2.г.
део рамена где се стичу лопатица и кључњача.
— ЗамаХ почиње из струка рамена, прелази на надлактицу.
Употријебила је цвијет од трешње за нарамнице да придрже Изрезан струк на раменима.
- 2.д.
стезник, мидер.
— И тесни пршњаци и струкови, тзв. корзети и мидери, могу здрављу шкодити.
- 3.а.
риб. повраз (3).
— Рибар што држи у руци крај струка, осетивши трзањ струка пажљиво привлачи себи рибу.
- 3.б.
прибор за хватање рибе који се састоји од дугачког танког канапа са густо поређаним удицама и који се оставља (обично преко ноћи) на дну морском или речном, парангал.
— Пецам и на удице, како ми кажемо струком.
Фразе
одело (хаљина) на ~ каже се о оделу (хаљини) тесно приљубљеном, припијеном уз најужи део тела. — Носио је до чланака дугачак пепељаст капут на струк. Срем. -струк као други део сложених придева значи: који је толико пута већи, јачи колико показује први део сложеница: двострук, троструК, стострук.
Изворни текст (OCR)
стру̑к м (лок. стру́ку) 1. бот. а. део биљке изнад земље који носи на себи лист, цвет и плод; стабљика ниске биљке. — Видјела је пред собом ... високе струкове кукурVза. Берт. Кидао је струк маслачка зубима и гледао у мрачну воду у дубини. Чипл. б. надземна биљка са луковицом. — Видело се мало ситне соли у коју је младић пажљив замакао струкове лука. Ћос. Б. в. млада биљка за пресађивање, расад. — Стружу је земљу ноктима са плоча и ... носе У своје дочиће ... да усаде струк купуса. Ђур. 2. а. облик тела, стас. — Мушки су уоnће висока струка. Љуб. У мјесечеву сјајV показаше се ... шиљата брада и танковит струк братинца Грrе. Торд. фиr. Звоник танка струка. Шен. б. најужи део трупа између груди и бедара. — Убрану сву у пруге сукњу носила је опасану више струка, скоро под грудима. Макс. Руку је овио око струка жене. Шен. в. део одеће који покрива то место на телу. — Ксенија узе свој дуги зимски капут са кратким струком и дугим скутовима. Јакш. Ђ. г. део рамена где се стичу лопатица и кључњача. — ЗамаХ почиње из струка рамена, прелази на надлактицу. Рук. Употријебила је цвијет од трешње за нарамнице да придрже Изрезан струк на раменима. Леск. Ј. д. стезник, мидер. — И тесни пршњаци и струкови, тзв. корзети и мидери, могу здрављу шкодити. Батут 3. риб. а. повраз (3). — Рибар што држи у руци крај струка, осетивши трзањ струка пажљиво привлачи себи рибу. Петр. М. б. прибор за хватање рибе који се састоји од дугачког танког канапа са густо поређаним удицама и који се оставља (обично преко ноћи) на дну морском или речном, парангал. — Пецам и на удице, како ми кажемо струком. Моск.