стру̏ка
струка QA: medium
Лема
струка
Извор
том 6, стр. 37, редослед 6
- 1.а.
облаѐт, грана науке, технике, знања, уметности; занимање, про
— фесија.
— Моја ме струка природне науке учи да будем неповерљив и обазрив према појавама у васељени.
Не смијемо допустити да нас заведу хисторичари од струке. Ант.
- 1.б.
После ћу јој дати мираз ... и удати је за каквог доктора или инжењера, то су сигурне струке. Ћос. Б.
- 1.б.
ред, категорија истородних појмова, врста, каквоћа.
— Све протимбе ове струке нашкодише самим противником.
- 2.
један од упредених или уплетених делова нечега (ужета, конопца); канџија уплетена од три таква реда.
— По цену свега ми хоћемо слободу ... Ми се не бојимо шибе ни струке.
Р-К Реч.
- 3.
низ украсних предмета, нанизаних на траку или конац, који се носи о врату, ниска, огрлица.
— Под вратом јој струке од бисера.
Њезина је давна жеља била да јој је имати једну струку макар малих дуката под вратом.
- 4.а.
етн. комад тканине (обично са ресама) који се носи преко рамена и служи као огртач и као простирка.
— Отпртите торбе са рамена, а прострите струке шјеравице.
Гујско гнијездо струком прикрилио, лак опанак на ноге притего̂.
Ко је мушко, носи косу преко Рамена, а струка му бедра ресама бије.
- 4.б.
комад вунене или свилене тканине разне боје који се веже око струка као појас.
— Свако ... било бјелокосо и одјевено у дугу бијелу кошуљу, потпасану црвеном струком.
Имотски кадија има ... бијелу струку око паса.
- 5.а.
линија, ред.
dialectal— Пред црквеним вратима посједали небоги у двије струке, мед њима се нашо̂ и слијепац.
- 5.б.
правац кретања, пут, сокак.
— Стигавши дјевојке у село, зађоше једном струком, на раскрижју ... раздвојише се.
Изворни текст (OCR)
стру̏ка ж 1. а. облаѐт, грана науке, технике, знања, уметности; занимање, пр0- фесија. — Моја ме струка природне науке учи да будем неповерљив и обазрив према појавама у васељени. Каш. Не смијемо допустити да нас заведу хисторичари од струке. Ант. 1. После ћу јој дати мираз ... и удати је за каквог доктора или инжењера, то су сигурне струке. Ћос. Б. б. ред, категорија истородних појмова, врста, каквоћа. — Све протимбе ове струке нашкодише самим противником. Старч. 2. један од упредених или уплетених делова нечега (ужета, конопца); канџија уплетена од три таква реда. — По цену свега ми хоћемо слободу ... Ми се не бојимо шибе ни струке. Макс.; Р-К Реч. 3. низ украсних предмета, нанизаних на траку или конац, који се носи о врату, ниска, огрлица. — Под вратом јој струке од бисера. НПХ. Њезина је давна жеља била да јој је имати једну струку макар малих дуката под вратом. Ивак. 4. етн. а. комад тканине (обично са ресама) који се носи преко рамена и служи као огртач и као простирка. — Отпртите торбе са рамена, а прострите струке шјеравице. НП Вук. Гујско гнијездо струком прикрилио, лак опанак на ноге притего̂. Маж. И. Ко је мушко, носи косу преко Рамена, а струка му бедра ресама бије. Шант. б. комад вунене или свилене тканине разне боје који се веже око струка као појас. — Свако ... било бјелокосо и одјевено у дугу бијелу кошуљу, потпасану црвеном струком. Шимун. Имотски кадија има ... бијелу струку око паса. Огр. 5. покр. а. линија, ред. — Пред црквеним вратима посједали небоги у двије струке, мед њима се нашо̂ и слијепац. Торд. б. правац кретања, пут, сокак. — Стигавши дјевојке у село, зађоше једном струком, на раскрижју ... раздвојише се. Торд.