Одредница

стру́јати

несврштом 6, стр. 36

стру́јати

струјати

Лема

струјати

Извор

том 6, стр. 36, редослед 7

  1. 1.

    = струјити 1. кретати се у круг шумећи (о течности на почетку врења).

    — Вода струји, још не ври.
    Р-К Реч.
  2. 2.

    снажно тећи.

    — Оздо се трава модри, па вене, а потоци набујали па струје.
    Шапч.
    И поче је пробијати зној, а крв само струји по жилама.
    Вес.
  3. 3.

    лагано се кретати, пирити, пиркати; дувати (о ветру).

    — Преко Топчидерског брда струјао је благ поветарац, пун мириса расцветалих ружа.
    Ћос. Б.
    Што се више пењемо, осећамо како ветар све јаче струји.
    Јак.
  4. 4.

    ићи, кретати се у одређеном правцу, у великом броју, у великој количини; исп. струја (5).

    исп. — испореди
    — Масе народне војске струје на крваву крајину.
    Сур.
    Страдама ... струје дан и ноћ њемачки камиони.
    Ђон.
  5. 5.а.

    фиг. ширити се на све стране (о звуку, мирису, гласовима и сл.).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — И слатки неки напјев струјат заче по свијетлом зраку.
    Комб.
    Новине су сутрадан заћутале. Вест се обистинила. Разни гласови струјали.
    Јак.
    Из напуклог грожђа струји мирис вина. Ант.
  6. 2.б.

    тећи у непрекидном току обузимајући потпуно кога (о осећањима).

    — Руке се хватају за руке и кроз њих струји пријатељство, братство, другарство.
    Мар.
    Ччлна угодност струјала му крвљу.
    Гор.
    Пољубац сам на уснама непрестано осећала, струјао је кроз МеНе.
    Рист.
Изворни текст (OCR)
стру́јати, стру́јӣ несврш. = струјити 1. кретати се у круг шумећи (о течности на почетку врења). — Вода струји, још не ври. Р-К Реч. 2. снажно тећи. — Оздо се трава модри, па вене, а потоци набујали па струје. Шапч. И поче је пробијати зној, а крв само струји по жилама. Вес. 3. лагано се кретати, пирити, пиркати; дувати (о ветру). — Преко Топчидерског брда струјао је благ поветарац, пун мириса расцветалих ружа. Ћос. Б. Што се више пењемо, осећамо како ветар све јаче струји. Јак. 4. ићи, кретати се у одређеном правцу, у великом броју, у великој количини; исп. струја (5). — Масе народне војске струје на крваву крајину. Сур. Страдама ... струје дан и ноћ њемачки камиони. Ђон. 5. фиг. а. ширити се на све стране (о звуку, мирису, гласовима и сл.). — И слатки неки напјев струјат заче по свијетлом зраку. Комб. Новине су сутрадан заћутале. Вест се обистинила. Разни гласови струјали. Јак. Из напуклог грожђа струји мирис вина. Ант. 2. б. тећи у непрекидном току обузимајући потпуно кога (о осећањима). — Руке се хватају за руке и кроз њих струји пријатељство, братство, другарство. Мар. Ччлна угодност струјала му крвљу. Гор. Пољубац сам на уснама непрестано осећала, струјао је кроз МеНе. Рист.