стру́јати
струјати
Лема
струјати
Извор
том 6, стр. 36, редослед 7
- 1.
= струјити 1. кретати се у круг шумећи (о течности на почетку врења).
— Вода струји, још не ври.
- 2.
снажно тећи.
— Оздо се трава модри, па вене, а потоци набујали па струје.
И поче је пробијати зној, а крв само струји по жилама.
- 3.
лагано се кретати, пирити, пиркати; дувати (о ветру).
— Преко Топчидерског брда струјао је благ поветарац, пун мириса расцветалих ружа.
Што се више пењемо, осећамо како ветар све јаче струји.
- 4.
ићи, кретати се у одређеном правцу, у великом броју, у великој количини; исп. струја (5).
— Масе народне војске струје на крваву крајину.
Страдама ... струје дан и ноћ њемачки камиони.
- 5.а.
фиг. ширити се на све стране (о звуку, мирису, гласовима и сл.).
— И слатки неки напјев струјат заче по свијетлом зраку.
Новине су сутрадан заћутале. Вест се обистинила. Разни гласови струјали.
Из напуклог грожђа струји мирис вина. Ант.
- 2.б.
тећи у непрекидном току обузимајући потпуно кога (о осећањима).
— Руке се хватају за руке и кроз њих струји пријатељство, братство, другарство.
Ччлна угодност струјала му крвљу.
Пољубац сам на уснама непрестано осећала, струјао је кроз МеНе.
Изворни текст (OCR)
стру́јати, стру́јӣ несврш. = струјити 1. кретати се у круг шумећи (о течности на почетку врења). — Вода струји, још не ври. Р-К Реч. 2. снажно тећи. — Оздо се трава модри, па вене, а потоци набујали па струје. Шапч. И поче је пробијати зној, а крв само струји по жилама. Вес. 3. лагано се кретати, пирити, пиркати; дувати (о ветру). — Преко Топчидерског брда струјао је благ поветарац, пун мириса расцветалих ружа. Ћос. Б. Што се више пењемо, осећамо како ветар све јаче струји. Јак. 4. ићи, кретати се у одређеном правцу, у великом броју, у великој количини; исп. струја (5). — Масе народне војске струје на крваву крајину. Сур. Страдама ... струје дан и ноћ њемачки камиони. Ђон. 5. фиг. а. ширити се на све стране (о звуку, мирису, гласовима и сл.). — И слатки неки напјев струјат заче по свијетлом зраку. Комб. Новине су сутрадан заћутале. Вест се обистинила. Разни гласови струјали. Јак. Из напуклог грожђа струји мирис вина. Ант. 2. б. тећи у непрекидном току обузимајући потпуно кога (о осећањима). — Руке се хватају за руке и кроз њих струји пријатељство, братство, другарство. Мар. Ччлна угодност струјала му крвљу. Гор. Пољубац сам на уснама непрестано осећала, струјао је кроз МеНе. Рист.