Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

стр́чати

несврштом 6, стр. 40

стр́чати

стрчати

Лема

стрчати

Извор

том 6, стр. 40, редослед 12

  1. 1.

    дизати се изнад свега осталога, оштро се издвајајући, избијати упадљиво из нечега, штрчати, стршити.

    — Стрчи минаре изнад црних кућа танко и бело.
    Рак.
    Сељаци су мислили да то из тавана стрчи цијев стројне пушке.
    Цес. А.
  2. 2.

    фиг. истицати се.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И иначе је по другоме стрчао и био омиљен међу чобанима.
    Ђур.
Изворни текст (OCR)
стр́чати, -чӣм несврш. 1. дизати се изнад свега осталога, оштро се издвајајући, избијати упадљиво из нечега, штрчати, стршити. — Стрчи минаре изнад црних кућа танко и бело. Рак. Сељаци су мислили да то из тавана стрчи цијев стројне пушке. Цес. А. 2. фиг. истицати се. — И иначе је по другоме стрчао и био омиљен међу чобанима. Ђур.