Одредница

стр̀шљика

жтом 6, стр. 41

стр̀шљика

стршљика

Стална адреса

Лема

стршљика

Извор

том 6, стр. 41, редослед 3

  1. 1.

    в. васиљак Cenlaurea јасеа. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаника
  2. 2.а.

    врста пера у птица. Рј. стсл. скраћ. старословенски. сту̏ (каткад удвојено) узвик воловима да се повуку натраг.

    стсл. — старословенскискраћ. — скраћено, скраћеница
    — Преби нам стоку! Ст сту!
    Лаз. Л.
    Сту, пероња! Сим. сту̑б, сту́ба м=ступ (1)
  3. 1.

    у грађевинарству дрвени, метални, камени или зидани окомити подупирач најчешће ваљкастог облика који преноси терет надграђен на чврсту подлогу.

    — Посматрала би високу кућу Памуковића, са дивананом која није дрвена ... него шарена и зидана на сводове, са стубовима.
    Андр. И.
    Вјетар љуља фризерски тањир] ... крај дорског, класичног стуба.
    Полић
    б. дугачка греда која, учвршћена у чему, стоји окомито, бандера (за електричне, телефонске водове, за вешање заставе и сл.), дирек.
    — Побијали су телефонске стубове преко читавог поља.
    Дед. В.
  4. 2.

    једна од главних грана које се одвајају од стабла.

    — Тако се ја ућутао на једном густом стубу, једем трешње и нешто се замислио.
    Ранк.
  5. 3.

    велика количина, маса чега (воде, дима, прашине, пламена и сл.) која има ваљкаст, вертикалан облик и диже се увис.

    сл. — слично
    — У истом тренутку пуцањ топа и стуб воде коју је кит репом дигао објави да је ствар свршена.
    Петр. М.
    Само је на једном месту избио плав стуб дима и дизао се право у небо.
    Пер.
    У даљини ... дигоше се црвени пламени стубови.
    Дуч.
  6. 4.а.

    фиг. угледан, истакнут јавни радник. —Тај љекар ... иначе је врло угледна личност у граду ... стуб друштва. Чол. Нема оних који су некада били стубови књажеви у овом дијелу Црне Горе. Вујач.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  7. 4.б.

    сила, снага на коју се може ослонити, ослонац.

    — Раднички савети и комуне су по свему постали основни стубови система социјалистичке демократије у нашој земљи. Пол. 1959. Прекаљене бригаде из офанзива ... постале су стуб око кога се скупљају хиљаде нових бораца.
    Дед. В.
    привезати (приковати) жигосати некога као преступника (према обичају у старини кад су преступнике кажњавали и везивањем за стуб на јавном месту). — Истребитеље Комуне историја је већ приковала на срамни стуб. Скерл.; кичмени ~ анат. главни део костура, скелета човека и других кичмењака, састављен од низа међу собом повезаних пршљенова који образују неку врсту цеви у којој се налази мождина, кичма, краљешница; стајати као ~ а) бити постојан; б) стајати непокретно, непомично (од запрепашћења, чуђења и сл.); Херкул(ес) ови стубови антички назив за данашњи Гибралтарски мореуз, иза кога, по веровању античких народа, престаје копно, земља.

Фразе

Волтин
Изворни текст (OCR)
стр̀шљика ж 1. бот. в. васиљак Cenlaurea јасеа. Сим. Реч. 2. врста пера у птица. Рј. А. стсл. скраћ. старословенски. сту̏ (каткад удвојено) узвик воловима да се повуку натраг. — Преби нам стоку! Ст сту! Лаз. Л. Сту, пероња! Сим. сту̑б, сту́ба м=ступ (1) 1. а.у грађевинарству дрвени, метални, камени или зидани окомити подупирач најчешће ваљкастог облика који преноси терет надграђен на чврсту подлогу. — Посматрала би високу кућу Памуковића, са дивананом која није дрвена ... него шарена и зидана на сводове, са стубовима. Андр. И. Вјетар љуља фризерски тањир] ... крај дорског, класичног стуба. Полић. б. дугачка греда која, учвршћена у чему, стоји окомито, бандера (за електричне, телефонске водове, за вешање заставе и сл.), дирек. — Побијали су телефонске стубове преко читавог поља. Дед. В. 2. једна од главних грана које се одвајају од стабла. — Тако се ја ућутао на једном густом стубу, једем трешње и нешто се замислио. Ранк. 3. велика количина, маса чега (воде, дима, прашине, пламена и сл.) која има ваљкаст, вертикалан облик и диже се увис. — У истом тренутку пуцањ топа и стуб воде коју је кит репом дигао објави да је ствар свршена. Петр. М. Само је на једном месту избио плав стуб дима и дизао се право у небо. Пер. У даљини ... дигоше се црвени пламени стубови. Дуч. 4. фиг. а. угледан, истакнут јавни радник. —Тај љекар ... иначе је врло угледна личност у граду ... стуб друштва. Чол. Нема оних који су некада били стубови књажеви у овом дијелу Црне Горе. Вујач. б. сила, снага на коју се може ослонити, ослонац. — Раднички савети и комуне су по свему постали основни стубови система социјалистичке демократије у нашој земљи. Пол. 1959. Прекаљене бригаде из офанзива ... постале су стуб око кога се скупљају хиљаде нових бораца. Дед. В.