Одредница

сту̏де̄н

жтом 6, стр. 42

сту̏де̄н

студен

Лема

студен

Извор

том 6, стр. 42, редослед 17

  1. 1.а.

    (лок. сту̏де̄ни и студѐни, инстр сту̏де̄ни и сту̏де̄њу) ваздух веома ниске температуре и време са ниском температуром, хладноћа.

    лок. — локатив
    — Сува зима стегла. Одасвуд бије ... и као уједа, гризе оштра и немила студен.
    Коч.
    Завладала силна студен у нашим бреговима. Ков.
  2. 1.а.

    Настају праве суре ноћи са грозом и студењу. Дов.

  3. 1.б.

    ниска или нижа температура ваздуха, воде и било којег тела.

    — Вечерња студен уди твојој сиједој глави.
    Шен.
    На по сата од нас беше кладенац ... на његовој студени нико није без своје или душманске крви жеђ своју угасио.
    Јакш. Ђ.
  4. 2.

    стање, осећање језе, дрхтавица.

    — Погледа ... војника, а студен му прође по леђима.
    Крањч. Стј
    Сва је трнула од ужаса и студени, и сваки час јој мравци путовали уз кичму.
    Андр. И.
  5. 3.а.

    фиг. тешко, мучно осећање изазвано беспомоћношћу, самоћом, усамљеношћу, повученошћу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Студен смрти на леђа ми сјела.
    Гор.
    Она се ... отима ... да побегне од те студени, али ... нема куд.
    Вес.
  6. 3.б.

    потпуна равнодушност, хладноћа, хладан однос према некоме, нечему.

    — Њен смех, којим је хтела да прикрије неугодну студен и да унесе топлине у кућу, постао је неискрен. Петр.
  7. 3.в.

    Свакоме је понестала ријеч, јер је студен одузела забаву. Кал.

Изворни текст (OCR)
сту̏де̄н ж (лок. сту̏де̄ни и студѐни, инстр. сту̏де̄ни и сту̏де̄њу) 1. а. ваздух веома ниске температуре и време са ниском температуром, хладноћа. — Сува зима стегла. Одасвуд бије ... и као уједа, гризе оштра и немила студен. Коч. Завладала силна студен у нашим бреговима. Ков. А. Настају праве суре ноћи са грозом и студењу. Дов. б. ниска или нижа температура ваздуха, воде и било којег тела. — Вечерња студен уди твојој сиједој глави. Шен. На по сата од нас беше кладенац ... на његовој студени нико није без своје или душманске крви жеђ своју угасио. Јакш. Ђ. 2. стање, осећање језе, дрхтавица. — Погледа ... војника, а студен му прође по леђима. Крањч. Стј. Сва је трнула од ужаса и студени, и сваки час јој мравци путовали уз кичму. Андр. И. 3. фиг. а. тешко, мучно осећање изазвано беспомоћношћу, самоћом, усамљеношћу, повученошћу. — Студен смрти на леђа ми сјела. Гор. Она се ... отима ... да побегне од те студени, али ... нема куд. Вес. б. потпуна равнодушност, хладноћа, хладан однос према некоме, нечему. — Њен смех, којим је хтела да прикрије неугодну студен и да унесе топлине у кућу, постао је неискрен. Петр. В. Свакоме је понестала ријеч, јер је студен одузела забаву. Кал.