сту̀ден

студен

Лема

студен

Извор

том 6, стр. 42, редослед 18

1.
који има врло ниску или релативно ниску температуру, врло хладан.
— Мој живот студена је зима. Ант.
2.
Једног студеног магловитог дана на бедему града Котора затрубише трубе. Студен вјетар кроз кости продире. Мар.
mathematics
мат. — математика
2.
који се не греје, не ложи, хладан, незагрејан.
— Ноћ се дошуњала кроз прозоре у студену цркву.
Војн.
Лежала је годинама у мрачним и студеним собама Бадемлића као кућна несрећа.
Андр. И.
3.а.
фиг. који је крајње уздржан у испољавању осећања, хладан у опхођењу.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— У понашању је био Ристић студен, говорећи лагано, реч по реч, једним гласом без звука.
Јов. С.
Тривун је застао над погинулим оцем, студен и миран као да врши увиђај.
Ћоп.
3.б.
који изражава, испољава безосећајност, строг, немилосрдан, хладан.
— Лице ... је вазда покривала сту́дена строгост.
Шапч.
Његове студене очи ... биле су упрте на огроман град.
Дуч.
3.в.
који се оснива на хладном разуму, који је лишен сваког осећања, страсти, непристрастан, безличан. —У доба студене, кабинетске, такозване »објективне« лирике, појава Бранка Радичевића доста личи на долазак пролећа у једну књижевност. Панд.

Изворни текст (OCR)

сту̀ден, -ѐна, -ѐно 1. који има врло ниску или релативно ниску температуру, врло хладан. — Мој живот студена је зима. Ант. 2. Једног студеног магловитог дана на бедему града Котора затрубише трубе. Мат. Студен вјетар кроз кости продире. Мар. 2. који се не греје, не ложи, хладан, незагрејан. — Ноћ се дошуњала кроз прозоре у студену цркву. Војн. Лежала је годинама у мрачним и студеним собама Бадемлића као кућна несрећа. Андр. И. 3. фиг. а. који је крајње уздржан у испољавању осећања, хладан у опхођењу. — У понашању је био Ристић студен, говорећи лагано, реч по реч, једним гласом без звука. Јов. С. Тривун је застао над погинулим оцем, студен и миран као да врши увиђај. Ћоп. б. који изражава, испољава безосећајност, строг, немилосрдан, хладан. — Лице ... је вазда покривала сту́дена строгост. Шапч. Његове студене очи ... биле су упрте на огроман град. Дуч. в. који се оснива на хладном разуму, који је лишен сваког осећања, страсти, непристрастан, безличан. —У доба студене, кабинетске, такозване »објективне« лирике, појава Бранка Радичевића доста личи на долазак пролећа у једну књижевност. Панд.