стужи́ва̄ње

стуживање

Стална адреса

Лема

стуживање

Извор

том 6, стр. 44, редослед 14

1.
гл. им. од стуживати се стужи́вати се, сту̀жује̄м се несврш. и уч. према стужити се. сту́жити се, сту̑жӣм се сврш. 1. постати тужан, растужити се, ражалостити се.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
— Стужила се па и не знајући безвољно расијава кроз прсте цвијеће по стази.
Мих.
Пођите да видите наше младиће ... Како се стуже кад цвет бели згазе.
Макс.
Изишла на праг, сјела и стужила се.
Бен.
2.
безл. осетити муку, непријатност у желуцу, смучити се, згадити се (коме).
— Ушав кроз кухињу у собу, укојој се просипаше загушљива влага, стужи му се око срца.
Шапч.
Сва она ... изгубљена острва заиграла пред очима, те умало да му се не стужи.
Цар Е.

Изворни текст (OCR)

стужи́ва̄ње с гл. им. од стуживати се. стужи́вати се, сту̀жује̄м се несврш. и уч. према стужити се. сту́жити се, сту̑жӣм се сврш. 1. постати тужан, растужити се, ражалостити се. — Стужила се па и не знајући безвољно расијава кроз прсте цвијеће по стази. Мих. Пођите да видите наше младиће ... Како се стуже кад цвет бели згазе. Макс. Изишла на праг, сјела и стужила се. Бен. 2. безл. осетити муку, непријатност у желуцу, смучити се, згадити се (коме). — Ушав кроз кухињу у собу, укојој се просипаше загушљива влага, стужи му се око срца. Шапч. Сва она ... изгубљена острва заиграла пред очима, те умало да му се не стужи. Цар Е.