сту̑као
стукао QA: high
Лема
стукао
Извор
том 6, стр. 48, редослед 9
- 1.
-ло; трп прид. сту̀чен, -ѐна, -ѐно и сту́чен) сврш. 1. туцањем разбити на ситне делиће, истуцати, уситнити.
— Има трава »петлово перо«. Њу стуци ситно и саспи у комовицу.
Стакло је било стучено у фини прах.
За свињу треба стући крумпира.
- 2.
ударајући чим убити, смрвити.
— Од нас грдну бруку направише, нека што не нас стукоше камењем, што побише огњем из пушака.
Козаро ... стуци их непријатеље], секо, сторуко!
- 3.
притискујући забити, сабити у нешто.
— Кад би излазио из каква сокака, најпре му се видио грдан трбух, па ... црвена глава, коју као да је неко стукао међу рамена.
Фразе
~ коме рогове силом довести кога у покорност, сломити отпор коме, укротити кога. — Воле један, ја ћу ти рогове стући.
Пододреднице
ударити се, повредити се. — Славковином завијају ране кад се ко пореже или стуче. Р
Изворни текст (OCR)
сту̑као, -у́кла, -ло; трп. прид. сту̀чен, -ѐна, -ѐно и сту́чен) сврш. 1. туцањем разбити на ситне делиће, истуцати, уситнити. — Има трава »петлово перо«. Њу стуци ситно и саспи у комовицу. Вес. Стакло је било стучено у фини прах. Андр. И. За свињу треба стући крумпира. Бен. 2. ударајући чим убити, смрвити. — Од нас грдну бруку направише, нека што не нас стукоше камењем, што побише огњем из пушака. НП Вук. Козаро ... стуци их непријатеље], секо, сторуко! Кул. 3. притискујући забити, сабити у нешто. — Кад би излазио из каква сокака, најпре му се видио грдан трбух, па ... црвена глава, коју као да је неко стукао међу рамена. Ћор.