сту̏кнути
стукнути
Лема
стукнути
Варијанте
сту́кнути
Извор
том 6, стр. 44, редослед 21
- 1.
сврш. према стукати.
— Кулин притеже коњу дизгине и стукну га ... назад. Вес.Осјећамsа вратом врућу паруиз ноздрва ... јуница. Зато се окренем да их стукнем.
- 2.а.
коракнути корак (један или више) натраг.
— Неки стукну, али само да би имали бољи залет. Пол. 1970.
- 2.б.
узмакнути, коракнути натрашке или у страну (од страха, изненађења и сл.).
— Брзо откључа врата и уђе, но исто тако нагло стукну, запрепаштена оним што јој се указа.
Официри ... нас погледаше, као да стукнуше мало, па прођоше ... укочених очију.
Прасак грома све проломи, муња ошину ниско и засени коње који фркнуше и стукнуше у страну. Ћос.
- 2.в.
одступити, узмаћи, повући се (о војсци).
— Групи Арнаута се не даде да ужива плодове јучерашњих својих успеХа ... него је ујутру рано стукнула назад.
То беше страшан окршај ... Турци стукнуше. Вес. фиr. Ал гдје гласне о стожеру гусле мед оружјем јунак спази, стукну мало бијес крвни.
Изворни текст (OCR)
сту̏кнути, -не̄м и сту́кнути, сту̑кне̄м сврш. 1. сврш. према стукати. — Кулин ... притеже коњу дизгине и стукну га ... назад. Вес.Осјећамsа вратом врућу паруиз ноздрва ... јуница. Зато се окренем да их стукнем. Кик. 2. а. коракнути корак (један или више) натраг. — Неки стукну, али само да би имали бољи залет. Пол. 1970. б. узмакнути, коракнути натрашке или у страну (од страха, изненађења и сл.). — Брзо откључа врата и уђе, но исто тако нагло стукну, запрепаштена оним што јој се указа. Каш. Официри ... нас погледаше, као да стукнуше мало, па прођоше ... укочених очију. Шуб. Прасак грома све проломи, муња ошину ниско и засени коње који фркнуше и стукнуше у страну. Ћос. Б. в. одступити, узмаћи, повући се (о војсци). — Групи Арнаута се не даде да ужива плодове јучерашњих својих успеХа ... него је ујутру рано стукнула назад. Лаз. М. То беше страшан окршај ... Турци стукнуше. Вес. фиr. Ал гдје гласне о стожеру гусле мед оружјем јунак спази, стукну мало бијес крвни. Маж. И.