сту̏штити

стуштити

Стална адреса

Лема

стуштити

Извор

том 6, стр. 48, редослед 21

1.
набрати, скупити (обрве).
— Он стушти обрве, стисну зубе.
Куш.
Кад год би се повела реч о деда-Луки, тата би се смркнуо, стуштио обрве.
Бар.
2.
смањити обим чега, стиснути, збити.
— Зироје ... стуштио мршава рамена и увукао главу у њих.
Јевт.
3.
стуштити се (3).
— Кад се изблиза већ чуше пушке и топови, стушти Шарац преко оног јендека као бесан.
Дом.
Стушти кер одједном као помаман у шуму. И.

Пододреднице

~ се

1. покрити се црним облацима, замрачити се, натуштити се. — Јавља се мукла грмљавина издалека ... А затим се нагло стушти и смрче. Андр. И. Пред мрак наишао облак; стуштило се, загрмило и сјVрио се пљусак. Ћос. Д. 2. набрати чело и обрве, намргодити се, намрштити се, натмурити се. — Газда се ту некако стушти, а лицем му прелети неки неодређени смијешак. Куш. Погледујемо на Сава који се стуштио и не говори ништа. Ђон. Он се стушти. Све око њега нестаде. Ћос. Б. 3. нагло и брзо јурнути, полетети некуда. — Танасије ... натисну преко авлије. Ниџо се стушти за њим. Ћоп. Патролни мерцедес стуштио се за возачем који је самоубилачки возио. Пол. 1970

покрити се црним облацима, замрачити се, натуштити се.набрати чело и обрве, намргодити се, намрштити се, натмурити се.нагло и брзо јурнути, полетети некуда.

Изворни текст (OCR)

сту̏штити, -ӣм сврш. 1. набрати, скупити (обрве). — Он стушти обрве, стисну зубе. Куш. Кад год би се повела реч о деда-Луки, тата би се смркнуо, стуштио обрве. Бар. 2. смањити обим чега, стиснути, збити. — Зироје ... стуштио мршава рамена и увукао главу у њих. Јевт. 3. стуштити се (3). — Кад се изблиза већ чуше пушке и топови, стушти Шарац преко оног јендека као бесан. Дом. Стушти кер одједном као помаман у шуму. И.