сту́ћи

стући

стући

сту̑ћи

том 6, стр. 48, редослед 8

2.
(аор. сту́кох 2. и
3.
сту̑че; прил. пр. сту́ка̄вши и сту̑ка̄вши; р. прид.
прил. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примерр. прид. — радни глаголски придевприд. — придев

Изворни текст (OCR)

сту́ћи и сту̑ћи, сту́че̄м (аор. сту́кох, 2. и 3. л. сту̑че; прил. пр. сту́ка̄вши и сту̑ка̄вши; р. прид.