стјѐцатељ

стјецатељ

Стална адреса

Лема

стјецатељ

Извор

том 5, стр. 1025, редослед 27

—
(ијек.) онај који што стиче симпатија. Шим. С. и уч. према стећи (се); исп. стицати (се).
ијек. — ијекавскис — средњи родуч. — учестали глаголисп. — испореди
исп. стицалац. — Оправдава се тако љубитељ властите удобности и стјецатељ друштвених стје̏цати (се), стје̏че̄м (се) (ијек.) несврш.

Изворни текст (OCR)

стјѐцатељ м (ијек.) онај који што стиче исп. стицалац. — Оправдава се тако љубитељ властите удобности и стјецатељ друштвених симпатија. Шим. С. стје̏цати (се), стје̏че̄м (се) (ијек.) несврш. и уч. према стећи (се); исп. стицати (се).