суво̀тиња
сувотиња
Лема
сувотиња
Извор
том 6, стр. 55, редослед 16
- 1.
стање кад се од невоље мора јести само посна храна, оскудица у мреним, масним животним намирницама. Вук Рј.
- 2.
(и м) гладан човек, гладница.
— Да је теби моје месо, сувотињо!
Изворни текст (OCR)
суво̀тиња ж 1. стање кад се од невоље мора јести само посна храна, оскудица у мреним, масним животним намирницама. Вук Рј. 2. (и м) гладан човек, гладница. — Да је теби моје месо, сувотињо! Бег.