Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

суво̀ћа

жтом 6, стр. 56

суво̀ћа

сувоћа

Лема

сувоћа

Извор

том 6, стр. 56, редослед 2

  1. 1.

    = сухоћа 1. особина, стање онога што је суво, онога који је сув, недостатак влаге; суво и топло време.

    — Нека сувоћа засјела му је у грлу.
    Пец.
    Цвеће је умирало у сувоћи септембарског сунца.
    Уск.
  2. 2.

    фиr. сувопарност (стила и сл.): ~ стиха.

    сл. — слично
Изворни текст (OCR)
суво̀ћа ж = сухоћа 1. особина, стање онога што је суво, онога који је сув, недостатак влаге; суво и топло време. — Нека сувоћа засјела му је у грлу. Пец. Цвеће је умирало у сувоћи септембарског сунца. Уск. 2. фиr. сувопарност (стила и сл.): ~ стиха.