суглаша́ва̄ње

суглашавање

Лема

суглашавање

Извор

том 6, стр. 57, редослед 15

—
гл. им. од суглашавати се према сугласити (се).к
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
суглаша́вати (се), -а̀ша̄ва̄м (се) и суглаши́вати (се), -а̀шује̄м (се) несврш. и уч.

Изворни текст (OCR)

суглаша́ва̄ње с гл. им. од суглашавати се. суглаша́вати (се), -а̀ша̄ва̄м (се) и суглаши́вати (се), -а̀шује̄м (се) несврш. и уч. према сугласити (се).к