Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

су̀дара̄ње

стом 6, стр. 59

су̀дара̄ње

сударање

Лема

сударање

Извор

том 6, стр. 59, редослед 4

  1. —

    гл. им. од сударати (се) су̀дарати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према сударити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
    — Пред зору мраз је ледан окивао мокре гране дрвећа. Ветар их је сударао, и оне су звечале као челичне узенгије.
    Моск.
Изворни текст (OCR)
су̀дара̄ње с гл. им. од сударати (се). су̀дарати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према сударити (се). — Пред зору мраз је ледан окивао мокре гране дрвећа. Ветар их је сударао, и оне су звечале као челичне узенгије. Моск.