судбѝна
судбина
Лема
судбина
Варијанте
су̏дбина
Извор
том 6, стр. 60, редослед 8
- а.
(вок. су̏дбино) а. оно што је, по празноверном схватању, предодређено (од неке више силе) да се збива са човеком и око њега, коб, фатум.
— Ни новац, ни положа], ни одело не могу да окрену судбину.
Нека дочека све што судбина му и љуте преље спредоше у час онај у који га породи мати.
- б.
околности и услови живота.
— Он није био задовољан својом судбином. Увек, кад се увече спрема да легне ... уздахне и узвикне: Хај, судбино моја црна?
То је био онај јуни који је преврнуо судбину свијета.
- в.
оно што некога (нешто) очекује, будућност.
— У тој се бухари кроји судбина Русије.
Павле ... наглашава да је он најодговорнији за судбину одреда. Ћос.
- д.
Д. Можда је био ... страх да младић у његовим лекаревим очима не прочита своју судбину. Макс.
јарац в. уз јарац (изр.); читати судбину (из шара на длану, из талога црне кафе или по чему другом) празн. погађати, прорицати некоме његову будућност.
Фразе
игра судбине в. уз игра (изр.); иронија судбине в. уз иронија (изр.); помирити се са судбином, предати се судбини оставити решење току догађаја, стицају околности; не покушавати да се измене невоље у које се западне. — Болесници с предају судбини и очекују фаталан крај. Петр. М. Ништа ... ништа друго него помирите се са судбином. Кол.; прст судбине каже се о нечему за шта се мисли да је тако морало бити. — Бјежао је зато од своје новорођене дјевојчице, као од знака пропасти, прста неумитне судбине.
Изворни текст (OCR)
судбѝна и су̏дбина ж (вок. су̏дбино) а. оно што је, по празноверном схватању, предодређено (од неке више силе) да се збива са човеком и око њега, коб, фатум. — Ни новац, ни положа], ни одело не могу да окрену судбину. Андр. И. Нека дочека све што судбина му и љуте преље спредоше у час онај у који га породи мати. М-И. б. околности и услови живота. — Он није био задовољан својом судбином. Увек, кад се увече спрема да легне ... уздахне и узвикне: Хај, судбино моја црна? Дом. То је био онај јуни који је преврнуо судбину свијета. Бег. в. оно што некога (нешто) очекује, будућност. — У тој се бухари кроји судбина Русије. Маж. Ф. Павле ... наглашава да је он најодговорнији за судбину одреда. Ћос. Д. Можда је био ... страх да младић у његовим лекаревим очима не прочита своју судбину. Макс.