су̏деонӣштвовати

судеоништвовати QA: medium

Лема

судеоништвовати

Извор

том 6, стр. 61, редослед 10

в.
ијек. су̏дионӣштвовати, несврш. (најчешће ијек.) бити судеоник, суделовати. В. пр. уз гл. им. судеониШтВовањ6. су̀десити и судѐсити, су̀десӣм сврu. десити се, наћи се заједно с неким, сусрести се.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именицас — средњи род
— Ја сам себи нијет намјеру учинио да ми се је с Мијом судесити.
НПХ

Изворни текст (OCR)

су̏деонӣштвовати, -штвује̄м, ијек. су̏дионӣштвовати, несврш. (најчешће ијек.) бити судеоник, суделовати. В. пр. уз гл. им. судеониШтВовањ6. су̀десити и судѐсити, су̀десӣм сврu. десити се, наћи се заједно с неким, сусрести се. — Ја сам себи нијет намјеру учинио да ми се је с Мијом судесити. НПХ.