су̑д

— Ја сам ... мало прије створила суд да Алфред није за мене муж.

Кога добро не познајемо, не треба о њему давати дефинитиван суд.

, трговачки ~, војни ~. — Конзулу није ни на ум долазило да ствар преда суду. Адум. Хорват чита осуду ратног дивизијског суда. Крл. Ако задоцниш, бићеш изведен пред ратни суд. Јак.

Магле ... се гомилају ... расту уз срески суд. Ћос. Д. Пред окружним судом ... умало није дошло до тешке драме. Вј. 1971.

Па сад славни суд нека отвори књиге у којима су закони. Тур. Чим су оптужени заузели своја места, улази суд. Пол. 1944.

Замоли Ива ... нек води сужња, нек му чини суд. Кост. Л. Често ти они горе ... под шупљим храстом учине читав суд. Мул. б. судска или административна одлука о неком правном предмету, нарочито спорном и званичан акт о томе, осуда, пресуда. — Позва Велико вијеће ... мештра Кузмића преда се те му најави да ће му се откројити суд. Шен. Али, синко, да ћутиш! Тај несрећни младић ... судио је јутрос себи ... и био је у свом суду прав и непогрешан. Андр. И. в. посебан орган састављен од стручних чланова ради доношења оцене у спортским такмичењима. — Приређивачки одбор ... именује оцјењивачки суд. Стрељ.

Духовни суд је само потврдио опште мишљење. Брак ... је разведен на штету ... Анице. Андр. И.; истражни ~ суд који врши истрагу над окривљеницима; одељење суда у коме се врше истраге. — Ево већ шест месеци како лежим у истражном суду. Петр. В.; поротни ~ судски колегијум састављен од непорочних грађана за суђење законом утврђених кривица; последњи (страшни, стравични) ~ рлг. по религијском веровању божји суд људима до кога ће доћи кад наступи крај света. — По томе ћемо их препознати ... на посљедњем суду. Јонке. Час страшнога суда откуцава свету. Панд.; преки ~ нарочити суд у време рата и буне (за суђење првенствено политичким кривцима) који по кратком поступку доноси само смртне пресуде против којих нема правног лека, осим помиловања; соломонски (саламонски) ~ мудар и довитљив суд (по имену израелског цара Соломона, познатог као мудрог у својим пресудама); добрих људи (примирни, примиритељни ~) установа суђења која се оснива на обичајном праву у сеоским општинама, а састоји се од угледних и непорочних домаћина и решава законом одређене спорове. — Свако Село има ... свога кмета са неколико чланова примирног суда које, као и кмета, бира народ. Гавр.; ~ историје (повеснички ~) оцена о некоме човеку или догађају коју ће објективно донети будућност и историја као наука. — Буди горд на време повесничког суда. Бој.; ~ судити строго казнити некога. — Он дјетету својем суд судио ... јер ћеш сутра у калудре поћи ... и кајати срамоту. Ботић; ~ части (часни ~) одабрани чланови колектива који члановима одређене установе или организације изричу осуде за учињене преступе који се косе са утврђеним редом и моралом. — Тражио је да се изабере суд части ... и та суд нека види јесам ли ја грамжљивац за улоrама. Скерл. Часни суд за ратне инвалиде осудио га је на одузимање колајне.