су̑д
суд QA: medium
Лема
суд
Извор
том 6, стр. 58, редослед 5
- 1.а.
(лок. су́ду; мн. су̏дови и су̑ди, ген. судо́ва̄ и су̏до̄ва̄) кућна посуда (стаклена, глинена, дрвена, метална или од порцелана), која служи да се у њу налива течност, да се сипа јело и друго нешто да се у њој кува.
— Грнчари разредили на сабору тестије и суде. М 18б7. Најбоље је] ... ако се поврће у стакленим или металним судовима куха да кључа.
Добро је учио и лијепо помаго̂ попадији ... прати суде.
- 1.б.
буре, каца, чабар, бадањ (2).
— Завирио је у пивницу гдје је у огромним судовима врио први мошт.
Изнесе из ... подрума суд вина.
С друге стране поређане су каце ... и други суди с маслом и другим белим смоком.
- 1.в.
слична направа за нарочиту употребу.
— Дошао је прота. Читао је молитве ... и тражио суд за пљување.
Ћелија је била врло малена ... Зачуди се да нема ни лежишта ... ни каква суда.
Грошев повуче од прозора ноћни суд, не знајући чему служи.
- 2.
мали чамац; исп. чун.
— Чун је већ много савршенији суд за пловидбу.
- 3.а.
било који шупљи орган у човечјем телу.
— У сваком израштају налази се сплет крвних капилара и мали лимфни суд.
С. Заражени су крвни судови.
- 3.б.
танке цевчице састављене од ћелија кроз које у биљци тече вода и растворене материје у њој или сокови.
botany— Из петељке прелазе судови и у листину, где се мрежасто гранају.
Фразе
спојени, спојни судови физ. в. уз посуда (изр.); чиме се нов суд први пут напуни, тиме целога свога века и мирише фиг. први утисци су најдубљи и најтрајнији.
Изворни текст (OCR)
су̑д, су̑да м (лок. су́ду; мн. су̏дови и су̑ди, ген. судо́ва̄ и су̏до̄ва̄) 1. а. кућна посуда (стаклена, глинена, дрвена, метална или од порцелана), која служи да се у њу налива течност, да се сипа јело и друго нешто да се у њој кува. — Грнчари разредили на сабору тестије и суде. М 18б7. Најбоље је] ... ако се поврће у стакленим или металним судовима куха да кључа. Батут. Добро је учио и лијепо помаго̂ попадији ... прати суде. Ћор. б. буре, каца, чабар, бадањ (2). — Завирио је у пивницу гдје је у огромним судовима врио први мошт. Том. Изнесе из ... подрума суд вина. Дук. С друге стране поређане су каце ... и други суди с маслом и другим белим смоком. Нов. в. слична направа за нарочиту употребу. — Дошао је прота. Читао је молитве ... и тражио суд за пљување. Црњ. Ћелија је била врло малена ... Зачуди се да нема ни лежишта ... ни каква суда. Андр. И. Грошев повуче од прозора ноћни суд, не знајући чему служи. Моск. 2. мали чамац; исп. чун. — Чун је већ много савршенији суд за пловидбу. Жуј. 3. а. било који шупљи орган у човечјем телу. — У сваком израштају налази се сплет крвних капилара и мали лимфни суд. Станк. С. Заражени су крвни судови. Крл. б. бот. танке цевчице састављене од ћелија кроз које у биљци тече вода и растворене материје у њој или сокови. — Из петељке прелазе судови и у листину, где се мрежасто гранају. Тод.