Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

су̏жан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 64

су̏жан

сужан

Лема

сужан

Варијанте

су̑жан

Извор

том 6, стр. 64, редослед 17

  1. 1.а.

    који је изгубио слободу, поробљен, засужњен.

    — Врази сужну домовину тлаче.
    Радич.
    Кад сам сузна ока ... остављао земљу што остаје сужна ...
    Стан.
  2. 1.б.

    који протиче, пролази у сужанству (о времену).

    — Драге моје неказане Жеље ... останите са мнОм ... да ме тјешите у сужне године.
    Андр. И.
  3. 2.а.

    (у именичкој служби, одр.) м сужањ.

    одр. — одређени вид придева
    — Да живи кнез, да живи дужде што оживи своје сужне.
    Кост. Л.
    У тамници су дуги и горки часи; мисао је мрачна као поноћ што сужног окружава.
    Јакш. Ђ.
  4. 2.б.

    ж заробљеница, робиња.

    ж — женски род
    — Једна мома тужна стоји мору на обали као сужна.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
су̏жан и су̑жан, -жна, -жно 1. а. који је изгубио слободу, поробљен, засужњен. — Врази сужну домовину тлаче. Радич. Кад сам сузна ока ... остављао земљу што остаје сужна ... Стан. б. који протиче, пролази у сужанству (о времену). — Драге моје неказане Жеље ... останите са мнОм ... да ме тјешите у сужне године. Андр. И. 2. (у именичкој служби, одр.) а. м сужањ. — Да живи кнез, да живи дужде што оживи своје сужне. Кост. Л. У тамници су дуги и горки часи; мисао је мрачна као поноћ што сужног окружава. Јакш. Ђ. б. ж заробљеница, робиња. — Једна мома тужна стоји мору на обали као сужна. Рј. А.