сужи́ва̄ње

суживање

суживање

том 6, стр. 65, редослед 14

—
гл. им. од суживати (се) сужавати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
— Он убија жеље, сужује мисли.
Мил. В.

Изворни текст (OCR)

сужи́ва̄ње с гл. им. од суживати (се). сужи́вати (се), су̀жује̄м (се) несврш. в сужавати (се). — Он убија жеље, сужује мисли. Мил. В.